Srpski minimalac najniži na svetu

Sadašnja minimalna cena rada u Srbiji od 115 dinara na sat bez doprinosa najniža je zakonom garantovana minimalna cena rada na svetu.

Dobro, možda se u tome, zahvaljujući kursnim kolebanjima, takmičimo sa Bugarima, koji su januara ove godine imali garantovanu minimalnu zaradu na sat od 1,04 evra. Malo ispred nas su Rumuni (1,14 evra), Brazilci (1,15 evra), Litvanci (1,76 evra), Letonci (1,93 evra), Česi (1,95 evra).

Na čelu liste su Australijanci (11,88 evra), a sa njima se takmiče Luksemburžani (11,1 evra). Od zemalja na koje se ugledamo, Nemačka trenutno nema zakonom garantovanu minimalnu cenu rada, ali je zakon o tome upravo u proceduri uz, i tamo, mučnog koalicionog usaglašavanja jer se smatra da se država time nedopustivo meša u stvari tržišta i materiju koja je stvar dogovora poslodavaca i sindikata.

Već je dogovoreno da ta zarada na sat za 2015. godinu iznosi 8,5 evra bruto. Minimalna cena rada postoji u SAD, a nedavno je predsednik Barak Obama iskoristio svoja predsednička ovlašćenja i podigao njenu vrednost na 10,1 dolara na sat. Zanimljivo je da u skandinavskim zemljama (Švedska, Danska, Finska) zakonom garantovana minimalna zarada ne postoji. 

Naši poslodavci tvrde da ni ovako nisku minimalnu zaradu po satu ne mogu da izdrže, ili bar često ne mogu da izdrže. Pokušaj da se njen iznos podigne na 130 dinara za ovu godinu nije prihvatilo ni Ministarstvo finansija u ime Republike Srbije kao najvećeg poslodavca u zemlji. 

Ipak, poslodavci su objavili da su u pregovorima oko izmena Zakona o radu stavovi oko načina formiranja minimalne plate približeni i da će o njima sledeće nedelje biti obaveštena javnost. 

Najvažnija tačka spora oko minimalne zarade je njena visina. Dok sindikati tvrde da je preniska i da se od nje ne može živeti, poslodavci skreću pažnju da je i tako niska, polovina od prosečne plate, što je, po njima, nedopustivo visok odnos u korist minimalne zarade. Sa poslodavcima je saglasna i Vlada Srbije. 

Poređenja radi, ako je cena sata rada 115 dinara za 176 sati mesečno, dobija se zarada od oko 20.000 dinara, što je otprilike polovina prosečne neto plate. Kad u Nemačkoj bude ozakonjena minimalna cena rada, za 176 sati zaposleni Nemac će dobijati minimalnih 1.496 evra bruto. U prvom kvartalu prošle godine bruto prosečna plata u Nemačkoj iznosila je 3.398 evra, znači da je minimalna plata manja od polovine proseka.

U skladu sa svojim stavom, sindikati predstavljeni u Socijalno-ekonomskom savetu su tražili da se pri utvrđivanju minimalne cene rada „polazi naročito od kretanja potrošačkih cena, kretanja prosečne zarade u Republici, vrednosti minimalne potrošačke korpe i kretanja kursa dinara“. 

Vlada Srbije insistira na tome da se minimalna cena rada utvrđuje jednom godišnje, istovremeno sa budžetom, umesto dvaput godišnje i da se njen iznos ne zakiva ni u kom relativnom odnosu recimo prema prosečnoj plati. 

Sindikati, međutim, predlažu da „ukoliko vrednost minimalne zarade padne ispod 70 odsto vrednosti minimalne potrošačke korpe, automatski se koriguje na taj iznos odlukom vlade“ i da minimalna cena rada za tekuću godinu ne može biti niža od minimalne cene rada za prethodnu godinu. Sindikati su, kako je rekao državni sekretar za rad Zoran Martinović, spremni da se o ovom procentu dogovaraju, ali Vlada i sindikati ne bi visinu minimalne zarade vezivali ni za koji kriterijum u procentualnom odnosu.

Konačni dogovor oko ovih pitanja nije još postignut, ali su stavovi veoma približeni, rečeno je Danasu u radnoj grupi za izmene Zakona o radu

Generalna sekretarka Konfederacije evropskih sindikata Bernadet Segol i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc pozvali su građane država članica EU da na majskim izborima za novi sastav Evropskog parlamenta glasaju za socijalnu Evropu. 

„Na početku krize nam je obećano da će se obnoviti kontrola nad finansijskim sektorom kako bi on služio realnoj ekonomiji. To obećanje nije ispunjeno“, navodi se u poruci Segolove i Šulca i dodaje da su „u mnogim zemljama Evropske unije ljudi prinuđeni da prihvate drastično smanjivanje plata i penzija, prava radnika su na udaru i nezaposlenost je dostigla nepodnošljiv nivo. Nejednakost i nesigurnost posla rastu“. 

Predstavnici Konfederacije evropskih sindikata ranije su upozorili da je 20 odsto zaposlenih u Evropi siromašno, što je nov fenomen, da su plate pale u 18 država EU , ponegde i do 23 odsto, dok je porez na dobit u EU smanjen za 8,4 odsto. 

„Preduzeća stvaraju dobit i dele deoničarima, a nepravedno nagrađuju zaposlene“ , tvrde evropski sindikalci i traže da se famozna Trojka restrukturira i odlučivanje vrati u demokratski izabrane institucije.