Posla u poljoprivredi ima, ali nema radnika

Kako stvari stoje, posla na zemlji ima, ali nema ko da ga radi iako se dnevna zarada kreće od oko 1.200 pa do oko 2.000 dinara.

Po rečima savetnika za proizvodna pitanja Zadružnog saveza Vojvodine Petra Radića, sezonski poslovi u Vojvodini traže dosta radne snage, ali je zainsteresovanih manje nego što je potrebno.

„Za Vojvodinu je karakteristično da je naveći broj sezonskih radnika potreban u oblasti ratarstva, a potom u voćarstvu, vinogradarstvu, te povrtarstvu. Naravno, potrebni su i radnici za branje jagoda, malina, kupina… ali u Vojvodini daleko manje nego u drugim delovima Srbije. Uz standardne poslove u ratarstvu, potreba za radncima u voćarstvu i vinogradsarstvu najizraženija je u periodu orezivanja voćaka, a u povortarstvu za psolvoe okopavanja i rasađivanja“, kaže Radić.

Po njegovim rečima, oni koji se odluče da rade na zemlji, u nadnicu, mogu računati na dnevnicu od oko 1.200 do oko 1.500 dinara, jer je satnica, za standardne poslove, recimo okopavanje kukuruza ili soje, od oko 120 do 150 dinara. 

„Naravno, cena rada se razlikuje od sela do sela, ali se uglavnom kreće u tom okviru, dok je za teže fizičke poslove, kao što su neka teža kopanja, vađenje panjeva ili slične radove, satnica oko 200 dinara, pa se dnevno može zaraditi i do 2.000 dinara“, kaže Radić. 

On ističe i da je primetan nedostaatk radnika za sezonske poslove u poljoprivredi da je pitanje koliko su oni koji se odluče da ih rade verzirani i upoznati sa tehnikom rada. 

„Primetan je nedostak radnika/seznaca na poljima i njivima i to posebno od ulaska Rumunija u Evropsku uniju, jer su radnici iz ove zemlje ranije dolazili i popunjavali nedostatak domaće radne snage. Sada je manjak sezonaca očit, a pored toga primetno je i da su mladi ljudi nezainsteresovano za poslove u poljoprivredi, pa je sve češće da se za sezonske poslove angažuju stariji ljudi. Takođe, primetno je da u ove krajeve, posebno kada se radi u voćarstvu, dolaze radnici s juga Srbije, iz okoline Vranja i Vladičinog Hana“, kaže Radić. 

Radić ističe da se teško može reći da li mladi neće ili ne žele da se prihvate sezonskog posla u poljoprivredu zbog teškog rada ili zbog visine dnevnice, ali naglašava da se dosta radnika iz Srbije odlučuje da sezonske poslove u poljoprivredi obavlja van granica naše zemlje. 

„Radnici iz naše zemlje neretko odlaze u sezoni i rade na poljima u drugim zemljama, a sigurno je da je motivacija za to mogućnost bolje zarade. Dosta naših ljudi i sada odlazi u Italiju, ali i druge zemlje, gde se radi u staklenicima i plastenciama i, slobodno mogu da kažem, veoma su cenjeni radnici, jer znaju posao koji obavljaju i dobro ga rade“, ističe Radić. 

Prilikom ugovaranja posla na njivama, uglavnom se pregovara i o smeštaju i hrani, pa ko se kako dogovori. Pojedini poslodavci ugovaraju samo dnevnicu, bez ishrane, ali budući da je sezonaca malo, a potrebe za njihovim radom velika, sve je više radnika koji u pregovrima o ceni rada insistiraju i na „toplom obroku” i, uglavnom, uspešno završe pregovore.

Da je posao u poljoprivredi težak i da nije lako zaraditi novac na njivi ne treba puno govoriti, ali je izvesno da se za isti posao može mnogo bolje zaraditi van granica naše zemlje nego u njoj. Tako je recimo u Finskoj, za branje jagoda dnevno moguće zaraditi i oko 50 evra, što je, svakako, daleko više od oko 2.000 dinara, koliko se u Srbiji može zaraditi za recimo sličan posao. Ipak, do Finske treba otputovati, pa pronaći smeštaj, snaći se u drugoj državi.