Dželetović: Telekom neće biti prodat pošto-poto

Prodaja Telekoma Srbije je kompleksan proces, a ta kompanija neće biti prodata pošto-poto, kaže predsednik Ekonomskog saveta SNS Milenko Dželetović.

„Ako ne budemo procenili da on neće imati zaista i socijalno i makroekonomski prihvatljivu cenu, onda mi nećemo ni ići u prodaju ‘Telekoma'“, dodao je Dželetović.

Dželetović je najavio i da će Elektroprivreda Srbije ostati dominantno srpska i dodao da se, kada je spominjana moguća privatizacija, radilo o jednom značajno manjem i neproduktivnom delu EPS-a.

Na pitanje novinara o najavama da iz UAE žele da ulažu u beogradski aerodrom, Dželetović je odgovorio da su cilj koncesije i da se sve ono čime država raspolaže stavi u funkciju privrednog razvoja, a da pri tom ne bude povećana spoljna zadužnost zemlje. 

Govoreći o merama ukidanja solidarnog poreza i smanjenju plata u javnom sektoru za 10 odsto, Dželetović je rekao da je za državu povoljnije smanjenje od 10 odsto u javnim preduzećima, što je za oko 3,5 odsto više sredstava u budžetu, nego što se dobijalo solidarnim porezom. 

Upitan o interesovanju jedne američke kompanije za rudna nalazišta u okolini Bora, Dželetović je odgovorio da su oni spremni da investiraju fascinantnih oko pet milijardi evra, što bi za taj kraj mnogo značilo. 

Dželetović je kazao da je važno da se u Srbiji za četiri godine postave zdravi temelji i stvori ekonomska perspektiva i da će razvojni projekti generisati nova radna mesta. 

Dželetović je najavio konsolidaciju javnih finansija, svođenje u prihvatljive okvire budžetskog deficita, stvaranje institucionalnog ambijenta radi atraktivnijeg prostora za investicije, rasterećenje realnog sektora da bi apsorbovao eventualne viškove koji će se stvoriti u javnom sektoru. 

Dželetović je najavio otklanjanje neverovatnih disbalansa kao što je da nepunih 300.000 proizvodnih radnika izdržava blizu četiri miliona onih koji se ne bave direktnom proizvodnjom i ne stvaraju novu vrednost.

Predsednik Ekonomskog saveta SNS je najavio okretanje od usluga proizvodnji, a od prekomernog zaduživanja, javnom privatnom partnerstvu i koncesijama, jer je situacija alarmantna, zbog čega je neophodno rebalans budžeta skrojiti prema domaćim potrebama. On je najavio kresanje nepotrebnih troškova, smanjenje javne administracije, preispitivanje opravdanosti postojanja velikog broja agencija, fondova, zavoda i eventaulnu privatizaciju velikih sistema, radi generisanja privrednog rasta.