Krstić: Moraćemo da smanjimo i penzije

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je da će do kraja godine morati da dođe i do smanjenja penzija u Srbiji.

Kako je rekao, prioritet ministarstva na čijem je čelu biće fiskalna konsolidacija i uvođenje finansijske dicipline.

U intervjuu za Radio-televiziju Srbije, Krstić je rekao da Srbija u naredne četiri godine treba da uštedi oko 170 milijardi dinara a da samo u 2014. i 2015. godini treba da se uštedi oko milijardu evra i dodao da u javnom sektoru postoji postoji višak zaposlenih.

Krstić je rekao da, iako će Vlada pokušati da učini sve da smanji negativne efekte finansijske konsolidacije na građane, misli da će krajem godine ili u narednom budžetu morati da se smanje i penzije.

Ministar je kazao i da treba da se analizira situacija i odredi kako treba da izgleda javna uprava i da li javna preduzeća treba da imaju socijalnu funkciju, a ljudi u njima velike beneficije. 

On je podsetio da će Vlada Srbije od 1. jula u javnom sektoru smanjiti plate za deset odsto i ukinuti solidarni porez, a da će ostatak morati da se pronađe na rashodnoj strani, odnosno da će morati da se obavlja rigoroznija kontrola troškova javnih preduzeća. 

Krstić je rekao da se od samog starta zalagao za fiskalnu konslidaciju u punoj meri. 

„Svi smo se složili da učinimo sve što je moguće, da vidimo koliko možemo da smanjimo gubitke u javnim preduzećima i uštedimo u državnoj upravi kako bismo što je moguće više smanjili negativan efekat po građane. Da li ja verujem da ćemo uspeti u punoj meri? Ne verujem“, rekao je Krstić. 

Govoreći o penzijama, Udovički je navela da će vlada možda i uspeti da najavljenim merama dovoljno ubrza privredni rast, pa da penzije ne moraju da se smanjuju. 

„Ali ako me pitate za pošteno stručno mišljenje, sumnjam. Ali sam sigurna da je ovo što sada radimo dovoljno, da će značiti privredi Srbije“, rekla je Udovički. 

Prema njenim rečima, postoji šuma različitih naknada, a ranije je preuzet sistem iz vremena samoupravljanja koji je služio ideološkoj svrsi i već „20 godina sa njim se igramo da bi sakrili ko koliko zarađuje“. 

„Recite mi kojom državom može da se upravlja ako ne možete da uporedite. Prvo ćemo morati da pojednostavimo tu šumu…“, rekla je Udovički. 

Krstić je u tom kontekstu naveo da ne može Fond PIO sam sebi da podigne plate ili koeficijente bez usaglašavanja sa ostatkom javnog sektora, te da je osnovna poruka platnih razreda da se uvede pravičnost u sistem.

Kao najhitniji problem koji treba rešiti, Udovički je navela da se privredi omogući da radi i da raste. 

„Problem je što privreda ne proizvodi dovoljno poreskih sredstava. Smanjivati poreze ne možemo, jer bismo tako samo produbili deficit“, rekla je ona.

Kao prvi prioritet, Krstić je naveo fiskalnu konsolidaciju koja se ne sme svesti samo na uštede kao takve, već i na uvođenje takve discipline gde će se znati gde odlazi svaki dinar. 

On je ponovio da će rebalansom biti ostvarena ušteda od 400 miliona evra i da postoji „okvirna slika za rebalans“. 

Ministar finansija je naveo da ove i sledeće godine mora da se uštedi jedna milijarda evra, dok se u naredne četiri godine moraju ostvariti uštede od 1,5 milijardi evra.

Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički je rekla da tek treba da se napravi analiza oko toga koliko je zaposlenih višak ali da građane mnogo više treba da brine kakvo je školstvo ili zdravstvo jer je evidentno da u mnogim segmentima društva nema dovoljno adekvatno obrazovanih i obučenih ljudi. 

Govoreći o svom resoru, Udovički je rekla da je po povratku u Srbiju sa petogodišnjeg angažmana u UN bila neprijatno iznenađenja činjenicom da organizacija Vlade nije uznapredovala od vremena vlade Zorana Đinđića i dodala da je prioritetni zadatak da se uspostavi mehanizam za koordinaciju rada ministarstava i ukine takozvana strnačka feudalizacija unutar izvršne vlasti. 

„Privreda je u teškoj situaciji i mora da se napravi mnogo veći pritisak na državnu administraciju da više postupa i služi građane. Sistem se raštimovao i moramo da uspostavimo sistem po kojem će ćutanje administacije značiti da se ona slaže sa zahtevom“, rekla je ona.

Ministar prosvete i nauke Srđan Verbić je rekao da niko od nas ne zna kakvi će nam obrazovni profili biti potrebni za 10 godina, zbog čega ljudima treba omogućiti da uče u hodu i da se prilagođavaju novonastaloj situaciji. 

„Sigurno da ni Nemačka nema plan kakvi će joj kadrovi biti potrebni za 20 godina. Za 2030. godinu niko od nas ne zna šta će biti aktuelno“, rekao je Verbić i dodao da je potrebna promena svesti. 

Govoreći o mogućim štrajkovima u obrazovanju zbog najavljenog smanjenja plata u javnom sektoru od 10 odsto, Verbić je rekao: 

„Ako se u celoj javnoj upravi smanjuje plata za 10 odsto, to je ono što se odnosi na sve nas građane i sa tim moramo da se suočimo, da prođemo kroz period kada će narednih meseci ili godina biti teško, da posle bude lakše“. 

Govoreći o maloj maturi, ministar prosvete je rekoa da ona ne mora da bude samo selekcioni mehanizam za upis u srednje škole, već i bogat izvor podataka šta treba unaprediti u obrazovnom sistemu. 

Verbić tvrdi da mala matura treba da se realizuje u drugačijim okolnostima i da je najbitnije za ovu godinu da vidimo šta možemo da izvučemo iz nje ne bi li sledeće godine pravili nešto korisnije, menjali planove i programe, a jednog dana i napravili nešto što liči na PISA test.