Gde će biti građeni jeftini stanovi?

Vlada Srbije bi trebalo već danas da donese uredbu kojom će se omogućiti ulazak u projekat izgradnje jeftinih stanova.

Da bi se postigla cena od 380 evra po kvadratu, država bi morala da investitoru ponudi besplatno zemljište na kojem bi gradio stanove i da prepolovi komunalna davanja i takse. Upravo takvu preporuku Vlada bi trebalo da uputi gradovima i opštinama kroz uredbu koju će usvojiti na sednici početkom nedelje, piše „Blic“.

Na taj način trebalo bi da se omogući priprema svih procedura za početak realizacije projekta jeftinih stanova koje bi gradila i investirala svetska kompanija „Araptek” iz Emirata. 

Pošto je premijer poručio da će to biti stanovi na periferijama, već sada su mnogi počeli da licitiraju sa potencijalnim lokacijama, posebno u Beogradu. 

Zvaničnici grada, međutim, još ne izlaze sa predlogom. Gradonačelnik Siniša Mali za „Blic” kaže da je u toku analiza nekoliko lokacija i da će odluka o izboru uskoro biti doneta. 

Direktori velikih građevinskih preduzeća smatraju da je odluka o tome gde će se tačno graditi velika naselja i najvažnija u proceni realne cene. Jasno je da bi zemljište trebalo da bude na periferiji i da država mora da se odrekne zarade koju ubire na ime nameta. 

„Ako se država odrekne dela prihoda, onda je moguće postići nisku cenu. Treba imati u vidu da bi to ipak morao da bude uređen komunalni prostor, jer ako to nije tako, da bi se zemljište pripremilo za gradnju i stanovanje, opet treba uračunati te troškove“, kaže za „Blic” Ratomir Todorović, direktor građevinskog preduzeća „Planum”. 

Pošto se u prestonici još ne zna koje bi to lokacije mogle biti ponuđene za gradnju, direktor „Energoprojekta” Vladimir Milovanović kaže da je još rano govoriti o tome da li je cena od 380 evra po kvadratu realna, posebno u Beogradu. 

„Nemamo detalje o lokacijama a na cenu kvadrata utiče infrastrukturna opremljenost i bez više informacija o tome teško je reći da li je Vučićeva cena realna, čak i pod uslovom da se zemljište besplatno ustupi investitoru“, kaže Milovanović. 

On kao primer pokušaja gradnje jeftinih stanova navodi naselje Stepa Stepanović, gde je „Energoprojekt” gradio po ceni kvadrata od 375 evra. 

„Možda smo bili i jedini koji su gradili sa sopstvenom radnom snagom, mehanizacijom. Dakle, plaćali smo sve sami, uključujući i poreze. Sa tom cenom uspeli smo samo da pokrijemo plate radnika. Ako projekat ima razvojnu funkciju, a mi smo upravo sa tom idejom i ušli u posao oko ‘Stepe’, onda izvođačima mora da se ostavi mogućnost bar neke zarade, jer u suprotnom to ne bi imalo smisla“, objašnjava Milovanović. 

Agenti nekretnina veruju da bi masovna stanogradnja mogla da spusti cene nekretnina i do 30 odsto.

„Država u vlasništvu ima dosta zemlje preko Dunava, od Borče ka Krnjači. Kada se završi most, do centra grada će se stizati za desetak minuta. Jedini problem sa tim delom je što je plavan i morao bi da se naspe peskom. Takav poduhvat se ne isplati ako je površina manja od 1.000 hektara“, kaže za „Blic“ vlasnik agencije „Legat” Nedeljko Malinović. 

Kao lokacije na kojima bi moglo da se gradi veliko naselje navodi se zemljište oko aerodroma „Nikola Tesla” u Surčinu, teren koji pripada PIK „Zemun” oko Batajnice, u Železniku bi to mogao da bude veliki plac kod fudbalskog stadiona. 

U Nišu postoji više lokacija na kojima se mogu graditi stanovi koji bi se otplaćivali na 25 do 30 godina. Prema rečima gradonačelnika Niša Zorana Perišića, ukupno ima 15 lokacija koje su dobro povezane sa centrom grada. 

„Ukupno će se izgraditi negde oko 8.000 stanova, u pitanju su zgrade od četiri i šest spratova, a lokacija ima više. Na ovaj način podstiče se građevinarstvo, a sa druge strane mnogi će uspeti da konačno reše stambeno pitanje. Lokacije se nalaze u svim opštinama na obodima grada, jedna od njih je, recimo, ka Viniku. Stanovi će se otplaćivati do 30 godina, i to veoma povoljno“, objasnio je Perišić. 

Grad Kragujevac ima lokaciju koja se prostire na osam hektara, a na njoj je predviđeno da se trećina iskoristi za jeftinu stambenu izgradnju. To je kasarna „Radomir Putnik“ u centru grada, kaže Nebojša Vasiljević, član Gradskog veća zadužen za investiicije. Tu može da se izgradi 500 stanova, uz dogovor sa Vladom Srbije. 

„Mi smo još pre dve godine dali građevinsko zemljište Ministarstvu prosvete da izgradi 50 stanova za profesore, ali oni još ništa nisu uradili. Zemljište postoji, ali treba da se uradi nešto konkretno“, rekao je Vasiljević za „Blic”. 

U Novom Sadu je izgradnja jeftinih stanova moguća na tri lokacije, a najavljena je i kupovina novog zemljišta. 

„Po nalogu gradonačelnika skeniramo slobodne površine koje bi odgovarale toj nameni“, saopšteno je iz kabineta Miloša Vučevića. 

Novi Sad raspolaže zemljištem na Detelinari, gde je moguće izgraditi oko 8.000 kvadrata, a u Veterniku dodatnih 5.000. Na zemljištu kasarne „Jugovićevo“ već je izgrađeno šest zgrada i stanovi se prodaju za 830 evra po kvadratu. Tu je moguće izgraditi još oko 15.000 kvadrata. 

„Na placevima u ponudi može se izgraditi do 2.000 kvadrata, a pošto 40 odsto cene čine zemljište i komunalije, te lokacije su skupe za gradnju jeftinih stanova“, kaže Dragan Rabatić, direktor u agenciji „Solis“.