Zbog krize u Ukrajini zemlje Jugoistočne Evrope sve su važnije za energetsku sigurnost Starog kontinenta.
Zemlje Jugoistočne Evrope postaju sve važnije za energetsku sigurnost Evrope, u vreme kada ukrajinska kriza čini neizvesnim dotok gasa iz Rusije preko Ukrajine, ocienili su u subotu u Bukureštu predsednici parlamenata i delegacije dvanaest zemalja regiona.
Okupljeni u Procesu saradnje na Jugoistoku Evrope (SECCP), oni su u glavnom gradu Rumunije učestvovali na inauguralnoj sednici Parlamentarne skupštine te inicijative pokrenute 1996.
Novi korak u institucionalizaciji SECCP-a trebalo bi da osnaži političku i saradnju na području infrastrukture, saobraćaja, borbe protiv organizovanog kriminala i naročito energetike kroz razvijanje interkonekcija i diverzifikovanja izvora gasa.
„Danas je jasnije nego ikad pre da je energetska sigurnost evropski prioritet. Zato je naš region sve važniji jer smo tranzitno područje za gas s istoka“, rekao je predsedavajući SEECP-a, rumunski ministar spoljnih poslova Titus Korlatean.
I predsednik Hrvatskog sabora Josip Leko smatra da se ukrajinska kriza višestruko odražava na region i celu Evropu. Događaji u Ukrajini „na naš prostor negativno utiču na političkom, privrednom, a posebno na planu bezbednosti, posebno energetske“, rekao je on.
Stanje u Ukrajini ubrzalo je napore EU da smanji energetsku zavisnost od Rusije, dok Moskva već dugo vremena pokušava da smanji oslanjanje na Ukrajinu kao glavnu rutu za izvoz gasa u Evropu, svoje najveće tržište.
Budućnost Južnog toka, 2.400 kilometara dugog gasovoda iz Rusije preko Crnog mora do južne Evrope, čime se izbegava Ukrajina, doveden je u pitanje zbog spora između EU i Rusije nakon ruskog pripojenja Krima.
Odluka EU da zamrzne razgovore o izgradnji Južnog toka posebno je pogodila južne članice Unije, poput Bugarske, ujedno i članice SEECP-a, koje su gotovo potpuno zavisne od ruskog gasa.
„Događaji u našem susedstvu ne utiču samo na sigurnost, nego i na ekonomski razvoj našeg regiona“, rekao je predsjednik bugarskog parlamenta Mihail Mikov.
Južni tok trebalo bi da preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije doprema plin do Italije, a završetak izgradnje planira se do kraja ove decenije. U projekat se nedavno uključila i Austrija.
Uz Južni tok, ukrajinska kriza još veću važnost dala je Transjadranskom gasovodu (TAP) kojim bi se gas iz Azerbajdžana dopremao u Italiju preko Grčke i Albanije, uz krake prema Crnoj Gori i Hrvatskoj.
Članice SEECP-a su Albanija, Bugarska, Grčka, Makedonija, Rumunija, Srbija, Turska, BiH, Hrvatska, Moldavija, Crna Gora i Slovenija.
Gpspodjo Jeremic, Lazno ste optuzeni dobili ste izvinjenje , koliko dugo cete ovo gurati to je do vas. Verovatno vam je to jedino kako da dobijete publicitet.
Procitah u nekim nasim novinama neki dan o vasim putovanjima , luksuznim hotelima, poslovnim maliverzacijama o steti koju naneste drzavi Srbiji, Novinar vam postavi destetak validnih pitanja?
Ne oglasavate se povodom toga! To vas nije uvredilo! Veoma cudno! Kod srba vazi: Cutanje je odobravanje. Znaci novinar je napisao istinu. Vi I vas muz ste samo za zatvor.