Kako se ponašati pri čišćenju poplavljenog terena?

Načelnica Sektora za preventivnu medicinu VMA kaže da građani treba da se vrate u poplavljena mesta samo ako se to dozvoli i da se pridržavaju strogih uputstava.

Prema rečima Sonje Radaković, ta uputstva odnose se na načine na koji bi trebalo da se vrši čišćenje, saniranje, dezifekcija, dekontaminacija…poplavljenih objekata.

To je važno jer su prilikom takvih radova moguće površinske povrede kože a upravo tako se razne bakterije iz zaražene vode najbrže unose u organizam. 

Za to je potrebno biti na velikom oprezu, kaže ona i dodaje da treba nositi nepromočive gumene rukavice, čizme, ali da treba obratiti pažnju i da se posebno zaštite sluznice- oči, nos, usta. 

A kada se ta oprema skine, garderoba bi trebalo da se odmah skine i dezinfikuje, na primer prokuvavanjem. 

Govoreći od opasnosti koje prete od tona uginulih životinja Sonja Radaković kaže da je opasnost dvostruka. Najpre od bakterija koje se razvijaju u telima mrtvih životinja, a zatim i od glodara koji jedu te životinje, a koji i sami u sebi nose zarazne opasne bolesti. 

Kako kaže, bolesti koje se mogu očekivati su one koje su i ranije postojale na određenim područjima. Besnila, kako dodaje, već duže vreme nema na našim po drućjima, zbog pravovremene vakcinacije životinja. 

Sada, kako istiće, treba ponovo vakcinisati preživele životinje. 

Radaković ipak istiće da je uslov svih uslova da se ne šire zaraze voda, odnosno stroga kontrola vode koja se koristi kako za piće, tako i za kuvanje ili kupanje.