Četiri mita o Eplovom dizajnu

Kako zaista izgleda dizajnirati za Epl? Bivši kompanijin dizajner odlučio je da javno podeli ono što je naučio tokom sedam godina provedenih u Kupertinu.

Apple se nalazi na samom čelu kada je dizajn proizvoda u pitanju, ali jako malo se zna o samom proizvodnom procesu. Velikom broju zaposlenih nije dozvoljen ulazak u dizajn studije, tako da do javnosti dolazi jako mali broj informacija u vezi sa procesom dizajniranja čuvenih proizvoda. 

Mark Kavano je u Appleu proveo sedam godina kao stariji dizajner gde je radio na iPhotou i drugom softveru i ima prilično dobar uvid u to koliko su određeni mitovi o Appleovom dizajnu zapravo istiniti. 

„Mislim da je najveća zabluda verovanje da su Appleovi proizvodi bolji, imaju bolji osećaj korišćenja ili više seksi od drugih zato što kompanija ima najbolji dizajn tim na svetu, ili najbolji proces“. 

Međutim, ključnu ulogu predstavlja inženjerska kultura i način na koji je organizacija strukturisana kako bi se cenio i podržavao dizajn. Svi misle na korisničko iskustvo, ne samo dizajneri i to je ono što proizvod čini boljim, znatno boljim od pojedinačnog dizajnera ili tima koji radi na njemu. 

Ne dobijate krila ili super-moći kada uđete u Kupertino. Ključna je organizacija koja dozvoljava da provedete vreme dizajnirajući proizvode umesto da ga trošite na beskorisne sastanke u vezi sa temama koje vas se ne tiču. 

Kavano takođe naglašava da svi u Appleu razmišljaju kao dizajneri na neki način a ljudski resursi unajmljuju ljude u skladu sa tim. 

Facebook ima na stotine dizajnera. Google na hiljade. Međutim, Kada je Kavano došao u kompaniju, softver je dizajnirala relativno mala grupa ljudi koja nije imala preko 100 dizajnera. 

„Sve sam ih znao po licu i imenu“, tvrdi Kavano. 

Apple uglavnom nije unajmljivao specijalizovane dizajnere već su svi mogli da rade sve – i interfejs i ikone, primera radi. 

Mali tim dizajnera imao je smisla kada je Stiv Džobs bio tu, zato što je najveći deo ideja dolazio upravo od njega. Kako se Apple pretvorio u kompaniju u kojoj ima više ljudi na vrhu, mislim da ima smisla da se dizajnerski timovi sada razvijaju na neki drugi način. 

Appleove proizvode u velikoj meri definišu detajli, pogotovo oni koji se tiču interakcije. Recimo, kada ukucate pogrešnu šifru, prostor za nju se namerno drma. To su stvari koje je tešmo racionalno objasniti ali koje jednostavno osećate. 

Međutim, ponekada je jako teško stvoriti tako nešto, pogotovo kada se trkate sa rokovima i rasporedima. 

Kavano tvrdi da se često dešava da jludi u slobodno vreme osmisle neki interesantan koncept koji čuvaju sve dok on sa nekim proizvodom ili softverom ne dobije pravi smisao. 

Iako možda mnogi zamišljaju postojanje nekog velikog trezora ispunjenog tajnama koje samo čekaju da budu otkrivene – greše. 

Osnova su mali timovi i znanje o tome na čemu su ljudi radili, kao i kultura razmene ideja. 

Postoji uvreženo mišljenje, savet, unutar Applea da dizajneri idu stepenicama kako u liftu ne bi sreli Džobsa. Jer, ukoliko bi se to desilo, on bi vas pitao na čemu radite, a onda bi se desila jedna od ove dve stvari: 

1. Ne bi mu se svideli i dobili bi otkaz 

2. Oduševio bi se idejom, detalji bi zaokupili njegovu pažnju i izgubili biste svaki slobodan sekund radeći na tom projektu 

Međutim, istina je da su ljudi koji su blistali u Appleu bili zapravo oni koji su pozdravljali želju i strast da uče od Džobsa. To su ljudi koji su želeli da žrtvuju svoje slobodno vreme i odmore i vikende. 

Mnogi koji su se žalili da to nije fer…oni nisu videli vrednost od žrtvovanja svega toga kako bi napravili najbolji proizvod za korisnika. 

U tim situacijama je Stiv dobijao na svjoj lošoj reputaciji, ali on je samo želeo najbolje i to je očekivao od svih ostalih. 

Imao je problema da razume ljude koji nisu želeli isto i često se pitao šta rade pored njega ako je to slučaj. Nije mogao da razume zašto bi ljudi bili na nekim pozicijama ako nisu spremni da žrtvuju sve za njih, ali isto tako, imao je i dosta strpljenja za njih. 

Stiv je bio izuzetno zahtevan na poslu, ali je isto tako bio i veoma demokratična osoba i voleo je da bude tretiran i kao svi drugi u kompaniji, ali vrlo često je imao problema da uskladi te dve stvari, zaključuje Kavano.