Bugarska: Južni tok ne treba da bude talac odnosa Ukrajine i Rusije

Južni tok ne treba da bude talac trenutnih i budućih odnosa između Rusije i Ukrajine, rekao je ministar privrede i energetike Bugarske Dragomir Stojnev.

Stojnev se oglasio povodom zahteva Evopske komisije (EK) da se obustavi rad na projektu zbog kršenja evropskog prava.

„Mi moramo da imamo garantovane isporuke prirodnog gasa. Taj projekat nije bugarski, nego evropski. Vodimo stalni dijalog s Evropskom komisijom i 13. juna njeni predstavnici će doći u Bugarsku da bi rešili postojeće protivrečnosti“, rekao je bugarski ministrar. 

On je izrazio nadu da će se u dijalogu sa EK naći pravedno rešenje. 

„Imamo pravo da odgovorimo na sva postavljena pitanja i to ćemo uraditi“, rekao je Stojnev. On je dodao da mu smetaju izjave da gasovod može biti problem u pregovorima Rusije i Ukrajine, ističući da države članice EU ne treba da budu taoci tog sukoba. 

EK je danas zatražila od Bugarske da prekine realizaciju projekta Južni tok do razjašnjavanja pitanja njegove usklađenosti s normama Trećeg energetskog paketa. 

Komisija je takođe izrazila sumnju da Bugarska daje privilegije ruskim učesnicima tendera za izgradnju Južnog toka, što je jedan od osnova zahteva Brisela da prekine realizaciju projekta. 

„Uputili smo zvanični dopis bugarskim vlastima, sa molbom za objašnjenje. Radi se o situaciji sa tenderom za izgradnju bugarskog dela gasovoda. Bugarska nije objavila saopštenje o objavi tendera u Zvaničnom žuranlu Evropske unije i mi smatramo da je tender sproveden uz davanje privilegija ruskim i bugarskim učesnicima. Zamolili smo bugarske vlasti da prekinu realizaciju projekta dok se procedura ne obavi“, rekao je predstavnik EK Antoan Kolombani. 

Ministarstvo privrede i energetike Bugarske je u vezi s tim navodima izdalo zvanični komentar u kome je istaklo da je „proces izbora izvođača za projektovanje, isporuku materijala, izgradnju, obuku radnika i puštanje u rad bugarskog dela gasovoda Južni tok, bio u skladu sa zakonskim procedurama bugarskog i evropskog zakonodovastva“. 

Evropska komisija je takođe danas saopštila da tužba Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) protiv Trećeg energetskog paketa „podriva osnove za rad“ bilateralne međuvladine grupe o Južnom toku. 

Portparolka EK za energetiku Sabina Berger je podsetila da je početkom ove godine osnovana radna grupa koja se bavi rešavanjem pitanja usklađenosti bilateralnih sporazuma između Rusije i osam zemalja EU sa pravilima Unije, preneo je Itar tas. 

Obraćanjem tužbom STO protiv Trećeg energetskog paketa, Rusija, međutim, podriva osnove za rad te grupe, ukazala je Berger. Prema njenim rečima, Evropska komisija je preporučila zamrzavanje izgradnje Južnog toka dok se ne obavi procena njegove usklađenosti sa ciljevima politike energetske bezbednosti EU. 

Brisel, na osnovu Trećeg energetskog paketa, koji zabranjuje da ista firma bude i proizvođač i distribuet gasa, zahteva od Rusije da pruži širok pristup budućem gasovodu evropskim kompanijama koje ne uzimaju učešće u u projektu. 

Međudržavni sporazumi sa zemljama članicama Južnog toka potpisani su pre stupanja na snagu Trećeg energetskog paketa. Na taj način ta odredba, suprotno svim principima prava, jednostavnom odlukom Evropske komisije, važi retroaktivno, ukazuje Itar tas.