Može li Srbiji da pomogne kredit iz UAE?

Javni dug Srbije prešao je 20 milijardi evra. U Ministarstvu finansija kažu da nam ne preti grčki scenario, dok ekonomisti upozoravaju da vreme za mere ističe.

Stižu milijarde evra iz Emirata, više puta su bili naslovi novina u poslednjih godinu dana. Međutim, do ovog trenutka arapski novac još nije stigao u Srbiju. U Ministarstvu finansija nije bilo sagovornika koji bi za B92 pred kamerama objasnio šta se dešava sa kreditom iz Abu Dabija, već je poslat pismeni odgovor.

„Narodna Skupština Republike Srbije ratifikovala je Sporazum o zajmu od Emirata Abu Dabi u iznosu od jedne milijarde američkih dolara 30. maja 2014. godine. Nakon raitifikacije, potrebno je da se predstavnici Emirata Abu Dabi saglase na sve dokumente koje im je dostavila srpska strana shodno odredbama člana 3. Sporazuma o zajmu, kako bi zajam i sa strane zajmodavca postao u potpunosti efektivan. Ispregovarana je do sada samo prva tranša zajma“, objašnjavaju iz Ministarstva finansija. 

Međutim, ono što posebno brine ekonomiste je nastavak nezaustavljivog zaduživanja Srbije. Poslednji podaci govore da je javni dug prešao dvadeset milijardi dolara, što je 62,9 odsto bruto drustvenog proizvoda. Svaki dan smo zaduzeniji za 1,5 miliona evra. 

Ekonomista Goran Nikolić podseća da je posle 2009. godine uspostavljena jedna konstanta da se svake godine zadužimo 2,4 milijarde novog duga, i da se tu ništa ne menja. 

„To je ona razlika onoga što Srbija stvara i onoga što Srbija troši“, upozorava on. 

Mihailo Crnobrnja sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, s druge strane ima utisak da se taj ritam malo usporava. 

„Za verovati je da će ova vlada preduzeti sve što treba – kao što je rekao ministar Krstić, do 2017. ako se ne varam – da se taj trend promeni, jer u protivnom preti nam grčki scenario“, kaže on. 

Nikolić ipak upozorava da se od arapskog kredita ne mogu očekivati čuda. 

„Mislim da su to nažalost relativno skromne pare za ovih 2,4 koliko mi više trošimo. Tako da je potpuno svejedno, mislim ako se zadužujete po osam i po posto ili po devet posto za dinarske trezorske zapise, pa onda je bolje da bar tri meseca odložite to zaduživanje, da se po tako skupoj ceni ne zadužujete. To su tako male pare u odnosu na to što mi trosimo, tako da mislim da je to pitanje irelevantno“, navodi on. 

Crnobrnja kaže da korist od kredita iz Emirata zavisi koliko su dobro pripremljeni projekti. 

„Ja se bojim da to ne ode u budžet i da bude potrošeno u tekuću potrošnju, bilo kroz plate bilo kroz neke materijalne troškove i tako dalje. To je najveća opasnost“, upozorava on. 

Srbija kao nekada nesvrstana Jugoslavija sarađuje s arapskim državama. Danas je razlika samo u tome što više ne želi da bude nesvrstana, već ćlanica Evropske unije. Ali, istovremeno ne želi da postane nova Grčka koje je već tri decenije u toj Uniji.