Lanci brze hrane koriste brojne metode da pospeše želju kupaca za njihovim proizvodima, pa samim tim i svoju zaradu. Ovo su samo neke od njih.
Iako subliminalne poruke uglavnom spadaju u domen fikcije, fast fud restorani imaju svoje suptilne trikove kojima privlače kupce i podstiču ih na veću potrošnju.
Korišćenje toplih boja – Pretpostavka kako tople boje podstiču apetit možda i nije bez temelja. Ako posmatrate fast-fud lance primetićete da je njihovo uređenje, ali i ambalaža proizvoda uglavnom u crvenim, narančastim i žutim tonovima. Dovoljno je navesti primer Mekdonaldsa.
Efekat dobrog mirisa – Velikideo našeg čula ukusa zapravo zavisi od mirisa, zato ne iznenađuje veliki naglasak na mirisnim aromama u lancima brze hrane. Prijatan i privlačan miris hrane jedno je od glavnih ‘oružja’ restorana i velik broj potrošača teško će mu odoleti.
Privlačne fotografije – Slika govori više od reči, zato i ne iznenađuju ulepšane fotografije hrane i pića koje viđamo u restoranima. Naravno, hamburger koji će vam biti poslužen ne izgleda tako dobro kao onaj na slici, ali kada sednete za sto to više nije bitno jer ste ga već ionako – platili.
Posebne ponude – Hamburger, krumpirići i sok možda zajedno koštaju manje nego da ste ih kupovali odvojeno, ali to još uvek znači više novca za restoran nego da ste naručili samo jedan od navednih artikala. Vi mislite da ste dobro prošli, dok restoran u sklopu posebnih ponuda i menija proda više napitaka.
Primamljivi nazivi i opisi – Gotovo sva hrana i napitci u fast-fud restoranima dolaze uz primamljive nazive ili opise, koji uglavnom sadrže klišeizirane prideve poput ‘aromatično’ ili ‘bogato’. Da to ne deluje na kupce, verovatno ne bi bilo tako.
Država je kriva jer kupuje đubre. Da li te zemlje bi kupili od nas taj limun?!!!!
Sumnjam. Mi jedemo nažalost sve i zato smo bolesna nacija.