Koliko se može zaraditi od gajenja aronije?

Aleksandar Rašković se pre nekoliko godina vratio iz Švajcarske, kupio zemlju i na četiri hektara zasadio oko deset hiljada sadnica borovnice.

Izgradio je i hladnjaču, primenio agrotehničke mere, obezbedio kupce u Rusiji, a uskoro će ih imati i u Zapadnoj Evropi.

„Zasad je star tri godine i ovo sada je prvi rod i očekujemo rod od dve tri tone do četiri, za neki period od mesec dana“, priča Aleksandar iz sela Radovanje.

U Srbiji ima sve više proizvođača voća i lekovitog bilja. Povećavaju se površine i pod organskom proizvodnjom. Sve je više plantaža borovnica, a poslednjih godina znatne površine zauzima aronija. Ta biljka poznata i kao sibirska borovnica, bogata je antioksidantima i sve je traženija u svetu. 

I naučnici ističu da se isplati gajiti borovnicu i aroniju. Nisu zahtevne za gajenje, imaju dobru cenu i sigurnog kupca. 

Ivo Đinović se u svojim rasadnicima u okolini Velike Plane odlučio i za proizvodnju sadnica. 

Uzgajivač doktor Ivo Đinović smatra da su borovnica i aronija biljke budućnosti, ali dodaje da borovnica može da se gaji na kiselim zemljištima, dok aronija može na svim zemljištima i na različitim nadmorskim visinama. „Borovnica je skuplja, a aronija se lakše gaji“, ističe Đinović. 

Aronija je vrlo lekovita i hranljiva sa malim sadržajem kalorija i dosta vitamina i minerala. Od aronije prvenstveno pravimo džemove, potom vino, rakiju i liker. Od jednog kilograma aronije može se napraviti pola litra soka. 

Proizvođač Snežana Horvat ističe da je aronija jako zahvalna biljka koja se ne prska, nema nikakvog održavanja sem okopavanja i zalivanja. 

„Od tih bobica koje sazrevaju u avgustu, koriste se uglavnom za sok, ali ono što se osuši bude za čaj“, kaže Horvat koja koristi i list aronije za čaj.

Aronija dostiže puni rod u osmoj godini, a po žbunu daje oko 10 kilograma ploda. Stručnjaci, ali i uzgajivači kažu da u dobrim godinama ova proizvodnja može, po hektaru, da donese prihod veći od 30 hiljada evra.