Fiskalni savet podržao Zakone o radu i o PIO

Fiskalni savet podržava predložene izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO) i izmene Zakona o radu.

U oceni tih zakona, u koju je Tanjug imao uvid, Fiskalni savet je naveo da predložene izmene Zakona o radu imaju za cilj da ublaže uticaj institucionalnih ograničenja na tržište rada i omoguće veću fleksibilnost ovog tržišta radi podsticanja zapošljavanja.

Savet, kako je navedeno, u načelu podržava predloženu fleksibilizaciju tržišta rada u Srbiji. 

„Rigidno radno zakonodavstvo doprinosi problemu visoke nezaposlenosti koja u Srbiji iznosi preko 20 odsto. Pored visoke stope nezaposlenosti, rigidno radno zakonodavstvo stimuliše poslodavce da radnike angažuju bez zasnivanja legalnlog radnog odnosa i da privređuju u sivoj zoni“, ocenio je Fiskalni savet.

Liberalizacija radnog zakonodavstva je, ističe Savet, jedan od preduslova za racionalizaciju broja zaposlenih u javnom sektoru u narednom periodu. Da bi nove i fleksibilnije odredbe Zakona o radu mogle u potpunosti dati efekat neophodno je da u kratkom periodu budu usvojene izmene i drugih zakona kojima se uredjuju radni odnosi u javnom sektoru, na primer Zakon o državnim službenicima, te da se kolektivni ugovori, koji su do sada zaključivani u javnom sektoru, u potpunosti usklade sa novim odredbama Zakona o radu.

U ovoj oceni je navedeno i da važeći Zakon o radu predstavlja jedan od uzroka niske konkurentnosti srpske privrede, a da će liberalizacija tržista radne snage stimulisati konkurentnije poslovanje i ekonomski rast privatnog dela srpske privrede. 

Takođe, u izveštaju se pozitivnim ocenjuje i to što je predloženim izmenama zakona predviđeno usklađivanje uslova za proširenje kolektivnog ugovora sa evropskom praksom čime se, kako se navodi, povećava pravna sigurnost.

Duže se živi, mora se kasnije u penziju

Fiskalni savet podržava i izmene i dopune zakona o PIO jer one kako je navedeno imaju za cilj da obezbede neophodno povećanje efektivne starosne dobi osiguranika pri penzionisanju s obzirom na to da se prosečno trajanje života u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, kontinuirano povećava. 

„Pre pola veka očekivano trajanje života osiguranika je iznosilo 67 godina, trenutno iznosi 74 godine starosti, dok demografske projekcije ukazuju na to da bi prosečno trajanje života u 2060. godini u Srbiji moglo da iznosi oko 84 godine“, navodi se u izveštaju. 

Fiskalni savet stoga ocenjuje da je u uslovima kontinuiranog dužeg životnog veka neophodno kontinuirano povećavati radni vek kako bi se održavala finansijska stabilnost penzijskog sitema, što je slučaj u gotovo svim evropskim državama u prethodnim decenijama. 

„U protivnom finansijska stabilizacija penzijskog sistema zahtevala bi drastično smanjenje odnosa prošečnih penzija plata, koji bi u slučaju Srbije morao da se smanji ispod 40 odsto u narednom periodu“, stoji u izveštaju. 

Fiskalni savet ocenjuje i da iskustva evropskih zemalja ukazuju da povećanje starosne dobi za penzionisanje samo po sebi ne predstavlja prepreku za zapošljavanje mladih radnika. 

Ukazuje se i da su ove izmene u skladu sa najboljom međunarodnom praksom jer je najveći broj evropskih država u proteklom periodu već izjednačio starosnu granicu za penzionisanje žena i muškaraca. 

Fiskalni savet sugeriše da se u narednim godinama razmotri mogućnost automatskog usklađivanja starosne granice za penzionisanje sa prosečnim trajanjem životnog veka u Srbiji. 

U oceni Saveta se navodi da najvažnije predložene zakonske izmene Zakona o PIO uključuju izjednačavanje starosne dobi za penzionisanje žena, sa postojećom starosnom dobi za muškarce od 65 godina starosti sa prelaznim periodom do 2032. godine, zatim uvođenje penala za penzionisanje pre redovne starosne dobi u visini 4,08 odsto godišnje i povećanje minimalne starosne dobi za penzionisanje sa 58 na 60 godina starosti. 

Takođe, predviđeno je i sužavanje mogućnosti za sticanje beneficiranog radnog staža eliminacijom mogućnosti da osoba zaposlena na administrativno-tehničkim poslovima, čiji život, bezbednost i zdravlje na radu nisu posebno ugroženi, ne ostvaruju u budućnosti pravo na beneficirani radni staž.