Crveni oktobar (Krasnij oktjabr), jedan od najvećih ruskih proizvođača čelika, najizgledniji je kupac smederevske železare.
Fabrika Crveni oktobar je deo korporacije Uralvagonzavod, koja je i ranije važila za jednog od najozbiljnijih kandidata za preuzimanje posrnule srpske čeličane.
Direktor te kompanije se još u aprilu sastao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i tom prilikom iskazao interesovanje za srpsku čeličanu.
Kako saznaje list danas, Crveni oktobar nije jedini zainteresovani investitor, ali je u ovom trenutku najbliži sklapanju posla.
Kompanija „Volgogradska čeličana Crveni oktobar“ jedan je od najvećih proizvođača čelika za auto i avio industriju, kao i hemijska, energetska i naftna postrojenja u Rusiji. Osnovan pre 116 godina, ovaj gigant danas drži 30 odsto ruskog tržišta čelika i u 30 zemalja izvozi 900 vrsta i marki čelika.
Od kada je američki Ju-Es stil vratio smederevsku železaru Srbiji po simboličnoj ceni od jednog dolara, ova firma kontinuirano gubi novac. Kako je nedavno potvrdio predsednik Vlade Aleksandar Vučić, ova kompanija državi godišnje pravi gubitak od čak 102 miliona evra.
„Železara ne postoji, ona samo pravi minus. Mi boga molimo da nekome platimo ako treba, koliko hoćete, i godišnji i dvogodišnji gubitak, samo da to jednom preuzme i da u budućnosti to više nemamo kao gubitak“, rekao je Vučić prilikom nedavnog sastanka sa privrednicima. On je tada napomenuo da Vlada pregovara sa „pet ozbiljnih kompanija“ o preuzimanju ove fabrike.
Država Železaru dotira i kroz budžet i kroz Fond za razvoj, ponajviše kako bi sačuvala 5.000 radnih mesta u tom preduzeću. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić nedavno je procenio da Železara svakog građanina Srbije košta oko 20 evra godišnje.
Kao jedno od spasonosnih rešenja za ovu fabriku, predlagala se i saradnja sa Fijatom, koji bi od Železare otkupljivao čelične limove za proizvodnju automobila. Prepreka je bila u tome što se u Smederevu ne proizvodi čelik kakav je potreban auto-industriji, zbog čega bi prethodno moralo da se investira u liniju za galvanizaciju čelika. Ipak, tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić prošle godine je tvrdio da je Fijat zainteresovan za otkup čelika za čak 500.000 automobila godišnje. Do sada, međutim, u tom poslu se nije odmaklo dalje od ideje.
„Iza štrajka u Fijatu stoji politički interes i loša namera“ Pazi da nije. Uvek kada država negde zabrlja, a zabrljala je sa FIAT-om, i to debelo, kriv je neko drugi, u pitanju je nečiji interes na štetu države itd, itd….
Zbog čega država sebe ne upita gde je pogrešila, pa ispravi svoju grešku, umesto što se stavlja u ulogu FIAT-ovog portparola.
Zašto država ne zastupa interese svojih radnika, umesto što ih ucenjuje krivnjom za ukidanje radnih mesta, odbijanjem investitora i sl.
Kriva je država koja investitorima dale lažna obećanja a onda radnike prisiljava da sve to trpe, dok država umesto njihovih, radničkih, interesa zastupa interese investitora.