Pol Singer nije čovek koji se može objasniti u par reči. Vlasnik hedž-fonda Eliot je prepun protivrečnosti, ali u poslovima je tvrd kao stena.
I Argentinci moraju da vide da su mu bankroti već doneli bogatstvo.
Nešto sede kose, seda brada, prvi utisak je da vidite prijatnog starijeg gospodina od 69 leta. Kad Pol Singer, velikan hedž-fondova, progovori o siromašnoj zapuštenoj deci bez perspektive, onda u Njujorku omekšaju srca bogatih donatora.
„Treba učiniti još mnogo toga jer sva deca, pre svega ona iz zapuštenih porodica, zaslužuju prvoklasno obrazovanje kako bi imali uspeh u životu.“
I to je Pol Singer, filantrop koji sa svojom porodičnom fondacijom podržava policiju Njujorka, pomaže školama i mališanima. Ali na Volstritu ukazuje se kao neki drugi, nemilosrdni Pol Singer, direktor investicionog giganta Eliot i čovek koji sada Argentinu gura u bankrot.
Ne želi mnogo – želi sve
Makar kad je reč o Argentini, Singer je uveren da je nedužan: „Sami su krivi za ono što se događa. Vode užasnu poresku politiku. I onda se ta zemlja još kači s velikim koncernima i jednostavno ne vraća novac koji je pozajmila.“
A u poverioce spada i sam Singer. Ovaj milijarder čija kompanija u međuvremenu upravlja imetkom od 23 milijarde dolara, svojevremeno je kupio argentinske državne obveznice – za jedva 49 miliona dolara. Tada su se prodavali u bescenje. Jer svi su želeli da se reše argentinskih papira, ali Singer je hteo da ih ima u džepu.
Onda je došla 2001. i Argentina je bila na ivici bankrota. Usledio je rez dugova i većina poverilaca je pristala na nagodbu sa Argentinom. Ali neko kao što je Pol Singer ne odustaje lako od onoga što ima u džepu. Zapravo je onda mogao da dobije 200 miliona dolara i gotovo učetvorostruči ulog. Ali Singer hoće više. On hoće sve, 800 miliona i kamate: „Ako ovaj naš sukob probudi vladu Argentine kako bi promenila njenu privrednu politiku, još bolje“, kaže Singer. Ove zime je u Davosu još govorio da se s Argentinom „može dogovoriti za jedno popodne“ – ali očigledno samo ako Argentina plati čitav iznos.
Konsekventan ili nemislosrdan?
Ne čudi da ga njegovi kritičari zovu lešinarom. Argentinska predsednica Kirhner govori o lešinarskim fondovima i ucenjivačima i jasno je da time misli na Singera. Čoveka s mnogo lica. Konzervativan ali ipak velikodušan u donacijama. Bez skrupula i sa srcem za manjine. Daje milione za podršku homoseksualnom pokretu – njegov sin je homoseksualac – ali iz duboke duše mrzi demokrate kao što je Obama.
Sa američkim konzervativcima se dobro razume i zabavlja, ali njegovim protivnicima nije do smeha. Već i pre Argentine je i Peru doveo na rub bankrota. Njegovu metodu neki zovu konsekventnom, a neki nemilosrdnom. Pred obalom Gane je već dao da se zapleni školski brod argentinske ratne mornarice – zajedno s posadom. Kao kaucija za njegov hedž-fond. Tako funkcioniše taj čovek koji se ničega toliko ne boji kao inflacije. Goste rado hvata u raspravu iz godine 1931. s temom obezvređivanje novca u Nemačkoj nakon Prvog svetskog rata.
Kad je reč o Argentini, Pol Singer ima dve važne stvari koje ova južnoamerička država nema. Prvo, već je pokazao da on ima vremena i da može da čeka. A drugo – ima novca u izobilju.
Sada botovi ne pisu samo komentare nego su i sami Politikini „novinari“ botovi. Nismo blesavi, jasno nam je. Od kad je gospodja Smajlovic otisla Politika je postala Vucicev taoc.