Devet najvećih državnih bankrota

Tokom novije istorije mnoge države su morale da proglase bankrot. Razlozi za to bili su razni, kao i posledice.

Donosimo pregled devet najvećih bankrota u poslednjih 100 godina.

200 milijardi maraka za veknu hleba! Tokom 1923. godine Nemci su u kupovinu namirnica odlazil isa korpama punim novca. Ovakav pad vrednosti novca bio je jedan od najekstremnijih neke industrijske nacije. Vrednost je opadala gotovo iz sata u sat. Ova hiperinflacija bila je posledica Prvog svetskog rata i ekstremnog zaduženja. Ovo iskustvo i šok uticali su i na kasnije generacije Nemaca. 

Njufaundlend je jedan od malobrojnih primera koji pokazuju da stečaj neke države ujedno može značiti i njen kraj. Naime, današnja kanadska provincija Njufaundlend nekada je bila samostalna država u sklopu Britanske imperije. Nakon bankrota 1933. ova zemlja je izgubila svoju nezavisnost i od tada se nalazi u sklopu Kanade. 

Posle Drugog svjetskog rata, ništa više nije kao pre – Nemačka je totalno bankrotirala. Tri godine posle rata, vrednost valute je nastavila da opada jer industrija kao i poljoprivreda nisu funkcionisale. Istovremeno je u opticaju bilo sve više novca. Ekonomski uspon počinje 1948. s reformom valute i uvođenjem tri zone u zemlji – ruske, američke i britanske.

Ono što se tokom 70-ih godina dogodilo u SAD, danas je poznato kao „Niksonov šok“. Tadašnji predsednik zemlje, Ričard Nikson, je takoreći preko noći odustao od tzv. „zlatnog standarda“, odnosno, doneo odluku da dolar više ne mora imati protivrednost u zlatu. Time je on zapravo bio proglasio stečaj svoje zemlje. 

Zbog pada cene nafte 1998. pala je i vrednost ruske rublje. Ekonomski gledano, ovoj zemlji nije išlo baš sjajno još od raspada Sovjetskog Saveza. Rusija se sve više zaduživala – sveukupno je njen dug iznosio 140 milijardi dolara. To je bilo previše i Rusija više nije bila u stanju da otplaćuje svoje dugove i objavila je stečaj. Ova kriza rublje bila je inače peti po redu stečaj ove najveće zemlje na svetu.

Aktuelna kriza mogla bi kod mnogih Argentinaca da probudi neprijatna sećanja na 2002. Tada je kolabirao finansijski sistem nakon što je država postala platežno nesposobna. Posledica je bila haos: generalni štrajkovi, sukobi s policijom, pljačke supermarketa, provale u banke. Najveći deo svojih ušteđevina tada je izgubio prvenstveno srednji sloj društva. 

Tokom finansijske krize vlada Islanda je pokušala da spasi zemlju time što su banke prešle u ruke države. Ali, ovaj korak je učinjen prekasno. Island više nije mogao otplaćivati svoje dugove i de fakto odlazi pod stečaj. Zvanično, ova zemlja ipak nije bankrotirala između ostalog i zato što joj je pomoć pružio Međunarodni monetarni fond. 

Dužnička kriza u Grčkoj godinama je bila na dnevnom redu u EU. Uvek iznova je ova zemlja u poslednjem trenutku, nakon niza noćnih sednica u Briselu, uspevala da izbegne stečaj. Kriza u Grčkoj je ipak mnoge duboko pogodila; gotovo svaki četvrti stanovnik je nezaposlen, u grupi mlađih od 25. godina starosti – čak svaki drugi.

Samo 23 miliona dolara su Belize odveli u bankrot. Ova mala država u Srednjoj Americi ima prevelike devizne dugove, više nije u stanju da SAD isplati kamate – i prijavljuje stečaj.