Austrija: Hoće li sud prihvatiti masovnu tužbu protiv Fejsbuka?

Grupna tužba podignuta u Austriji protiv Fejsbuka u vezi sa politikom privatnosti mogla bi da dostigne limit od 25.000 učesnika, međutim, još nije poznato da li će komercijalni sud u Beču odlučiti da prihvati slučaj.

„Tužba trenutno broji 22.000 osoba“, izjavio je predstavnik grupe Europe-v-Facebook, i glavni tužitelj, Maks Šrems. On očekuje da će dostići samopostavljeni limit od 25.000 osoba od kojih će svaka tražiti 500 evra odštete, što ukupnu vrednost tužbe dovodi do cifre od 12.5 miliona evra. 

Broj učesnika u tužbi je ograničen zbog toga što Šrems i njegov tim moraju da verifikuju i prilože svaki pojedinačni zahtev, kao i da je 25.000 osoba dovoljno da bi se skrenula pažnja. 

„Što se političke svrhe tužbe tiče, nije bitno da li imamo 25.000 ili 40.000 osoba“, izjavio je Šrems dodajući da nije očekivao toliko mnogo učesnika za tako kratko vreme. 

„Očekivali smo da ćemo u nekom trenutku stići do tog broja, ali nikako za 5 ili 6 dana“, dodao je. 

Kada se ovaj broj dostigne, ljudi će moći da se pridruže listi čekanja i mogli bi da budu dodati u tužbu kasnije. 

Šrems je tužio Fejsbuk u Irskoj, koji je zadužen za procesuiranje podataka korisnika van Kanade i SAD, povodom navodnih kršenja privatnosti. 

Korisnici najveće društvene mreže van Kanade i SAD pozvani su da se pridruže njegovoj tužbi i mogu se prijaviti putem veb sajta fbclaim.com. 

Fejsbukova politika privatnosti nije važeča pod zakonima Evropske unije, sudeći po Šremsu. Tužba takođe navodi da kompanija krši zakone o privatnosti kada prati korisnike na drugim sajtovima putem „Like“ dugmeta, dok je navodna podrška špijunskom programu Nacionalne bezbednosne agencije SAD takođe deo slučaja. 

Iako ovakva tužba po ugledu na tužbe u SAD, gde ljudi mogu kolektivno da tuže kompaniju, nije moguća pod zakonom Austrije, Šrems je uveren da će sud prihvatiti njegov slučaj. Pod austrijskim zakonom, zainteresovane strane mogu da sve svoje zahteve dodele jednoj osobi i ta osoba onda može da tuži u njihovo ime i potom im podeli dobijenu odštetu. 

Međutim, komercijalni sud u Beču još nije odlučio da li će prihvatiti slučaj, izjavio je portparol suda. 

„Odgovorni sudija trenutno proverava da li su ove tvrdnje tačne“. 

„Najveći broj žalbi u prošlosti inicirali su građani Austrije, a dozvoljeno je i par tužbi ljudi koji ne žive u ovoj zemlji, međutim, te tužbe podigle su osobe koje su sarađivale sa austrijskim bankama. Pritom, broj ljudi koji je učestvovao u tim tužbama nije bi ni blizu cifri od 25.000. Ti slučajevi su uglavnom uključivali 50 do 60 osoba a najveći slučaj brojao je 300 osoba. Ova tužba otvara potpuno novu dimenziju za sud“, dodao je portparol. 

Najviše tužbi došlo je iz Nemačke, gde slučaju želi da se priključi 5.000 ljudi, a odmah iza nalaze se Austrija sa 4.000 osoba i Holandija sa 2.500 osoba. 

Među ostalim zemljama tu su Finska, Hrvatska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Belgija, Francuska, Srbija i Poljska. 

Broj ljudi uključenih u tužbu ne bi trebalo da predstavlja administrativni teret za sud pošto je na Fejsbuku da ospori dokaze. 

„Verovatno nećemo biti u prilici da uključimo svih 25.000 osoba pošto će sigurno biti ljudi čiji podaci nisu tačni“, izjavio je Šrems i dodao da je najveći broj ljudi u tužbi podneo validan zahtev. 

I dok se broj ljudi koji žele da učestvuju u ovoj tužbi povećava, postoje i kritičari koji tvrde da ako ne žele da Fejsbuk koristi njihove podatke bez odobrenja, ljudi jednostavno ne bi trebalo da koriste servis umesto što ga tuže. 

Međutim, Šrems smatra da on na društvene mreže gleda kao na ono što je telefon bio za njegovu generaciju i da zaista ne postoji način da se Fejsbuk izbegne. 

„Fejsbuk je zatvoren sistem, nije poput mejl klijenta da prosto možete da izaberete drugi servis“, dodao je on. 

On takođe tvrdi da Fejsbuk nije nužno glavni problem i da ljudi koji koriste Appleove i Googleove servise takođe imaju slične probleme. 

„Ukoliko bismo zaista bili uporni i odbijali da koristimo servise sa čijom politikom privatnosti nismo zadovoljni, onda bi najverovatnije morali da se okrenemo fiksnim telefonima i čitanju novina u kafiću – a to zaista ne može da bude rešenje za moderno doba“, tvrdi Šrems.