Latinska Amerika iznenada je postala sfera interesovanja i Rusije i Zapada, posle uvođenja sankcija i ruskog odgovora na to.
Obe strane u ratu ekonomskim sankcijama, i Zapad i Rusija, objavile su da su usred pregovora sa Brazilom, Čileom, Argentinom i Ekvadorom, južnoameričkim državama koje bi svojom poljoprivredno-prehrambenom proizvodnjom, naročito mesom i ribom, mogle da se promovišu kao najozbiljnija zamena evropskim proizvodima pod udarom ruskih sankcija.
Fajnenšel tajms je citirao neimenovanog predstavnika Evropske komisije koji je izrazio nadu da će ti pregovori biti uspešni i da te države „neće nečasno zarađivati na komplikovanoj situaciji“. Ruske vlasti ranije su saopštile da su sa istim državama dogovorile povećane isporuke na rusko tržište – iz Brazila juneće meso, iz Čilea riba – i da se one već prestrojavaju u tom smeru.
Ruski ekonomski list Vzgljad analizira osetljivost latinoameričkih država na ruske, s jedne, i evropske pritiske, s druge strane, i zaključuje da Evropska unija nema snagu uticaja koja bi glavne države Latinske Amerike, pa ni Ekvador, mogla prinuditi da kao svoju priliku propuste rat sankcijama između Zapada predvođenog SAD-om i Rusije.
Od glavnih država Južne Amerike, jedna je partner Rusiji u BRIKS (Brazil), a druga (Argentina) želi da to postane, tvrdi list. Ali SAD, priznaju ruske novine, već imaju instrumentarij za pregovore sa Brazilom, Čileom i Argentinom, ali pitanje je, piše Vzgljad, da li će lep iznos razmene sa državama Južne Amerike Amerikanci žrtvovati evropskim interesima, kao što je Evropa svoje ekonomske interese žrtvovala američkim političkim idejama. Jer, od razmene sankcija sa Rusijom Amerika, iako njihov inspirator, malo štetuje.
Poljski ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Marek Savicki objavio je da je ta država pripremila tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) protiv Rusije. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odbacio je prigovore da Rusija zabranom uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU, SAD, Australije, Kanade i Norveške krši pravila Svetske trgovinske organizacije. Jer te su sankcije uvedene iz razloga nacionalne bezbednosti, rekao je Lavrov, a preneli su ruski mediji.
Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina Dmitrij Peskov izjavio je, prenosi Itar-tas, da će Rusija kao članica STO iskoristiti sve mogućnosti koje joj, u okviru te organizacije, stoje na raspolaganju: „I za osporavanje (inostranih sankcija) i za odbranu svoje pozicije i argumentovanje svojih akcija.“
I neimenovani predstavnik EU bio je takođe uzdržan: „Razmatramo sve varijante. Ocenićemo situaciju sa državama članicama EU pre nego što donesemo odgovarajuću odluku.“
Pošto sankcije u EU najviše pogađaju mala i srednja preduzeća, farmere i periferne države, zahteve za kompenzaciju od Brisela već najavljuju Grčka, na očekivanom velikom gubitku zbog zabrane izvoza voća u Rusiju, Finska, na očekivanom gubitku zbog zabrane izvoza mlečnih proizvoda, kao i Austrija. Evropski fond za kompenzacije iznosi oko 400 miliona evra i ukoliko sankcije stvarno zažive, nikako neće biti dovoljan da pokrije njima izazvane štete, tvrde ruski mediji.
Pored Latinske Amerike od rata sankcijama najviše bi mogla da profitira Azija. Kina, jedina stalna članica Saveta bezbednosti, koja u tom ratu sankcijama ne učestvuje, već je objavila da će u graničnoj provinciji sa Rusijom uvesti novu carinsku kontrolu sa ubrzanom procedurom za prekogranični promet voća i povrća. Suptilnom prestrojavanju na globalnom nivou doprinele su i Belorusija i Kazahstan, koje sa Rusijom čine carinsku uniju, objavom da se ruskim sankcijama Evropskoj uniji neće pridružiti.
Проблем пољопривреде у Србији је само малим делом у суши или поплави, а много већи или у највећој мери структуралне природе, тј. проблем је у властима и њеној „помоћи“ пољопривреди. Србија има обрадиво земљиште које је много квалитетније него ли у земљама ЕУ (нарочито у Скандинавији, Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Белигији и Холандији) . Значи „база“ за пољопоривредну производњу у Србији је боља него ли у ЕУ. Па како сада пољопривреда у ЕУ остварује много, много веће приносе и приходе од пољопривреде у Србији? Једноставно. Магична реч (конкретна активност) је у – СУБВЕНЦИЈАМА! Док се субвенције по хектару, грлу стоке и по приносу у Србији смањују од 120Е (од пре 10 год.) до данашњих 35Е. У ЕУ је обрнуто од 350Е од пре 10 година до и 500 Е ове године. Иригациони системи у којима Србија оскудева а ова власт их је пре 5 година обећала направити, само су тег о ногама српским пољопривредницима.