Rad četiri dana nije luksuz, spasavamo planetu

Iako je kraća radna nedelja često u funkciji popravljanja neispravnog ekonomskog sistema koji pogoduje pojedincima, ali ne i većini, pojačano interesovanje za skraćenje radnog vremena podudara se sa pojavom moćnih globalnih pokreta koji ukazuju na još jednu krizu.

U pitanju je iscrpljivanje resursa i degradacija prirodnog okruženja, a pre svega, zagađivanje planete Zemlje. Rasprava o održivosti u velikoj meri bila je usmerena na etičnu potrošnju, umesto na koren problema, a to je ekonomski sistem koji daje prednost sticanju profita nad dobrobiti radnika i očuvanju prirode.

Da bi se stvorio održiv ekonomski model treba prekinuti sa nametnutom neophodnošću akumulacije kapitala, te da se pronađe rešenje koje ujedno štiti i planetu.

Trenutni način života i modeli radnog vremena, koji su isprepletani sa fundamentalno neodrživom ekonomijom zahteva od nas da izdržimo duga putovanja do radnih mesta i ishranu koja nije zdrava, jer nemamo dovoljno svog vremena za pripremu kvlitetnog obroka.

Sve ovo dovodi nas do sledeće dileme: da bismo, primera radi, smanjili količinu ugljenika koji izbacujemo u atmosferu, morali bismo da smanjimo i upotrebu automobila kojim idemo do radnog mesta. 

Samim tim, ova ekološka mera zahteva i radikalne promene kad je reč o korekciji radnog vremena, na primer – četiri radna dana nedeljno. Međutim, postavlja se pitanje, kako će se to odraziti na rad kompanija i ko u tom smislu ima prednost: priroda ili profit?