U javnom sektoru višak je najmanje 80.000 ljudi, a otpuštanje mora da počne odmah, kaže glavni ekonomista Svetske banke Lazar Šestović.
„U naredne tri godine deficit budžeta mora se svesti sa oko sedam na 2,5 odsto, pa bi u tom periodu iz javnog sektora trebalo otpuštati i do 30.000 radnika godišnje. Kod države radi 800.000 ljudi, a imamo ukupno 1,7 miliona zaposlenih. Takav odnos je neprirodan i neodrživ“, ocenio je Šestović.
Na sve to, kako dodaje, u javnom sektoru je mnogo onih koji primaju po nekoliko plata, koje su dosta veće nego kod privatnika.
Na pitanje kako ocenjuje najavljeno smanjenje plata i penzija, Šestović kaže da se ne zna šta Ministarstvo finansija priprema i da je preporuka Svetske banke da se smanjenje penzija ostavi za kraj jer ima dosta drugog prostora za uštede.
„Smanjenje penzija jeste najlakše ali prvo treba smanjiti zarade u javnom sektoru, ali ne linearno. Potrebno je uraditi detaljnu analizu koeficijenata kojih ima nekoliko stotina, zatim analizu zarada, osnovica kojih ima sedam, osam, načina plaćanja…“, navodi on.
Nužne mere u javnim preduzećima su, prema njegovim rečima, smanjenje subvencija javnim preduzećima i preduzećima u restrukturiranju koje godišnje koštaju oko milijardu evra.
„Sve dok je tako, privatni sektor ne može funkcionisati dobro. Fokus treba staviti na najveće gubitaše, „Srbijagas“ i „Železnice“. U tim firmama treba promeniti sve, od menadžmenta, preko načina ugovaranja poslova do cele organizacije. Smena menadžmenta neophodna je u svim javnim preduzećima, mora se dati profesionalcima da ih učine profitabilnim“, navodi Šestović.
Najavljene mere su hitne i njihovo sprovođenje mora da počne odmah, upozorava ovaj ekonomista.
„Izgubili smo dve godine u pregovaranjima. Javni dug raste veoma brzo, dostigao je nivo oko 65 procenata BDP-a, a njegova struktura nije baš najpovoljnija, rokovi za otplatu kredita nisu tako dugi i nema dovoljno prostora da se refinansiraju i da se napravi prostor da budžet odahne“, kaže on.
Na pitanje veruje li u najave da će se bolje živeti 2016. godine, kazao je da nam bolje može biti koliko sutra, i to s malo mera, ali uz odlučnu politiku i volju. „Ako samo rešimo pitanja „Srbijagasa“, „Železnica“ i desetine agencija, uštedećemo veliki novac, a građani će dobiti bolju uslugu i udobniji život“.
Situacija jeste teška, nezaposlenost je iznad 20 odsto, nema značajnih investicija, kreditna aktivnost banaka se smanjuje, a poplave su povukle u recesiju. Sve to znači manje prihoda, veći deficit i potrebu za zaduživanjem, što Srbiju gura nadole. Ipak daleko je bankrot jer postoje zalihe na dinarskim i deviznim računima od 2,4 milijarde evra u centralnoj banci i trezoru, ali to nikako ne znači da se treba opuštati. U Srbiji je trenutno gore nego u regionu. I susedi imaju problem s javnim dugom, ali njihova ekonomija pokazuje znake oporavka i rast je mnogo brži“, kaže Šestović na pitanje koliko je Srbija od bankrota.
Jedan od velikih problema je i otplata kredita koje je Srbija uzimala u 2009. i 2010. godini, a koje danas otplaćujemo s kamatama i većim od 10 odsto godišnje.
Докторчић демонстрира како је начитан! Само доказује да су у праву сви они који причају да је, наравно уз епске напоре успео да прочита једну половину неке књиге и туце говора свог господара! Да се икада сусрео са појмом фашизма одмах би у њему препознао Пинк, а и себе!