Kakav je uticaj srpskog seljaka na privredni rast

Učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP Srbije se tokom poslednjih godina kreće između 6 i 7%, što je duplo više nego u novim članicama EU  iz centralne i istočne Evrope i preko četiri puta više nego u celoj EU. Poljoprivreda u evropskim zemljama koje se karakterišu visoko-produktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska učestvuje sa manje od 2% u BDP.  Srbija se  prema učešću poljoprivrede u BDP nalazi na četvrtom mestu u Evropi, a veće učešće od nje imaju samo zemlje regiona – Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. Visoko učešće poljoprivrede u BDP  Srbije posledica je pre svega niskog nivoa razvijenosti drugih delatnosti, a ne visoko-produktivne poljoprivredne proizvodnje. 

Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji tokom prethodne  tri godine se kreće u intervalu od 2,3 do 2,7 milijardi evra, što je slično proizvodnji u Slovačkoj ili Belgiji. Vrednost poljoprivredne proizvodnje iskazana po svetskim cenama (paritet kupovne snage) u istom periodu je bila veća i kretala se u intervalu od  4,8 do 5,3 milijarde evra, što je malo više od Albanije i Bugarske. 

Sa obzirom na visoko učešće poljoprivrede u BDP postavlja se pitanje kako dinamika poljoprivredne proizvodnje i njena varijabilnost utiču na dinamiku i varijabilnost BDP Srbije? Od početka 2000-ih poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je imala opadajući trend, tako da je fizički obim poljoprivredne proizvodnje u periodu 2013-2017. godina bio manji za 8,5% nego u periodu 2001-2005. godina. 

Na osnovu prethodnih podataka sledi da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u poslednjih 20-ak godina nepovoljno uticala na rast njenog BDP. U istom periodu obim poljoprivredne proizvodnje u EU je povećan za 7%, dok je u novim članicama rast iznosio oko 13%. Da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u istom periodu rasla po prosečnoj stopi rasta u zemljama CIE, BDP poljoprivrede, a time i ukupni BDP bi bili veći za oko 500 miliona evra.  

U zemljama EU postoje velike razlike u trendu poljoprivredne proizvodnje – dok u nekim zemljama (Bugarska i Hrvatska) proizvodnja snažno opada, u drugima stagnira (Rumunija), dok u trećim (Mađarska, Češka i Slovačka) proizvodnja snažno raste. 

Zemlje u kojima obim poljoprivredne proizvodnje (Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Srbija) opada ili stagnira imaju dve zajednička osobine – nalaze se na sličnoj geografskoj širini i imaju slabe institucije i lošu agrarnu politiku. Stoga je moguće da su uzroci pada poljoprivredne proizvodnje nepovoljne klimatske prilike, ali i slabe institucije i loša agrarna politika. Naravno, ova dva faktora mogu da deluju udruženo – loša agrarna politika, između ostalog, podrazumeva da se poljoprivredna proizvodnja ne prilagođava klimatskim promenama. 

Važna karakteristika poljoprivredne proizvodnje u svim zemljama je njena visoka varijabilnost tokom vremena. 

PROČITAJTE JOŠ: NAŠOJ DECI TREBA ORGANSKA HRANA

SVI U PLUSU, POLJOPRIVREDA U MINUSU

Varijabilnost stopa rasta poljoprivredne proizvodnje u evropskim zemljama, nakon 2000. godine je 3,5 puta veća od varijabilnosti rasta BDP. Osnovni uzroci visoke varijabilnosti obima proizvodnje su velike i nagle promene cena poljoprivrednih proizvoda i varijacija vremenskih prilika. 

Stoga je važno da se varijabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji uporedi sa njenom varijabilnošću u drugim evropskim zemljama, kao i da se proceni u kojoj meri ona utiče na varijabilnost BDP Srbije. 

U evropskim zemljama nakon 2000. godine u proseku jednom u četiri do pet godina poljoprivredna proizvodnja opadala za više od 5%, dok se pad od preko 10% dogodi u proseku u toku u jedne decenije. 

U navedenom periodu u Srbiji je poljoprivredna proizvodnja čak tri puta imala veći pad od 10%,  dok je čak šest puta pad bio veći od 5%. Kao mera varijabilnosti korišćena je standardna devijacija stope rasta poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 10 godina. 

Na osnovu narednog grafikona očigledno je da je varijabilnost stope rasta poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u navedenom periodu bila približno na nivou proseka zemalja CIE. Sa grafikona 2. vidi se da su Rumunija i Mađarska imale veću varijabilnost poljoprivrede od Srbije, dok je Bugarska imala sličnu varijabilnost kao i Srbija. 

Sledeće važno pitanje je kako varijabilnost poljoprivredne proizvodnje utiče na varijabilnost ukupnog BDP?  Mada je varijabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji slična kao u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), njen uticaj na varijabilnost BDP može da bude veći zbog toga što je učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP visoko.

Stoga je za zemlje CIE izračunato koliko po godinama varira doprinos poljoprivrede rastu njihovog BDP, koji se računa kao proizvod učešća poljoprivrede u BDP i stope rasta poljoprivrede. Ako poljoprivreda iz godinu u godinu podjednako doprinosi rastu BDP tada je njen uticaj na privredu stabilizujući. 

Suprotno, ako doprinos poljoprivrede rastu BDP značajno varira iz godine u godinu, tada poljoprivreda generiše nestabilnost BDP. Varijacije doprinosa poljoprivrede rastu BDP u Srbiji su među najvišim u CIE i Evropi što znači da poljoprivredna proizvodnja predstavlja izvor nestabilnosti u kretanju BDP Srbije. S obzirom da poljoprivreda u Srbiji ima slične varijacije kao i u drugim zemljama (Grafikon 2.) izvor destablizujućeg uticaja poljoprivrede na BDP je njeno visoko učešće u BDP.

Stoga je važno pitanje kako da se pomiri poželjan rast poljoprivredne proizvodnje sa smanjenjem njenog destabilizirajućeg uticaja na privredu? 

Osnovni uslov za to je da uz potencijalni trendni godišnji rast poljoprivredne proizvodnje od 1-2% godišnje, nepoljoprivredne delatnosti u narednih jednu do dve decenije rastu po stopi od oko 5% godišnje. 

Rezultat navedene dinamika bio bi veći nivo poljoprivredne proizvodnje, ali i smanjenje njenog učešća u BDP na oko 3%, što odgovara sadašnjem proseku u zemljama CIE. Naravno, osim ovog formalnog uslova, neophodne su i agrarne politike kojima bi se podstakao rast poljoprivredne proizvodnje i povećala njena otpornost na varijacije cena i vremenskih prilika.