#IMAM IDEJU – Pozdrav suncu na kanuu (FOTO)(VIDEO)

Maja je instruktorka joge, vodi studio na Dušanovcu, a jogom je počela da se bavi pre petnestak godina.

Maja: Jogu sam počela da praktikujem kući pre petnestak godina, gledajući neki DVD, koji sam imala.  Kada sam otišla na svoj prvi čas joge, shvatila sam da to što sam radila nema nikakvog smisla (smeh). 

Imala sam dosta učitelja i  tu radoznalost za pohađanje raznih kurseva, seminara i radionica i svaka od tih radionica je pomogla da ta znanja integrišem u ovaj stil, kojim sam izabrala da se bavim.

Kada sam krenula da držim časove, napustila sam posao, koji sam radila do tada. Bavila sam se pozlatarstvom i restauracijom i sličnim kreativnim delatnostima. Otuda ide kreativnost, koja se sada javlja i u jogi, jer je joga jednim delom i umetnost.

Aleksandar  je profesionalni snimatelj, strastveni pecaroš i ljubitelj prirode. Maja i on su živeli u istoj zgradi i druže se već godinama. On već nekoliko godina pohađa časove joge kod Maje.

Aleksandar: Oduvek smo imali sklonosti da provodimo slobodno vreme u prirodi i Maja i ja, svako na svoj način. Ja sam išao na pecanje uglavnom, ali i šetnje po planinama, uvek smo odmore provodili u prirodi. Tek kada smo krenuli na kanue počeli smo da razmišljamo da se time bavimo u životu i kako bi bilo dobro da jednom ostavimo svoje poslove u gradu i živimo od nečega što volimo da radimo.

Aleksandar: Kanu smo pronašli kao plovilo, koje nam najviše odgovara u prirodi. Čamac sa motorom pravi buku i rasteruje životinje. Mnogo stvari koje u prirodi možeš da vidiš iz kanua, ne možeš iz čamaca sa motorom, a kanu je nekako sam deo prirode. 

Maja: U kanuu si tih, nečujan, ne kvari ti doživljaj i vrlo je komotan. Meni je to najsavršenije plovilo na svetu. 

Aleksandar: Možeš da priđeš životinjama i mestima kojima inače ne možeš ni sa obale, a ni nekim većim čamcima. Kanu je vrlo jednostavan i za pristajanje uz obalu. Priđemo nekada i retkim pticama i životinjama, koje se ne viđaju često. U kanuu smo nečujni, čak i mi ne pričamo puno dok veslamo, gledamo da se stopimo sa pirodom.

Maja: To je u stvari najveći doživljaj koji ti obeleži ceo dan, kada vidiš neku divlju životinju u njenom prirodnom staništu.

Aleksandar: Ideja o udruženju nastala je jednog prvog januara dok smo veslali na Tamišu. Maja je došla na ideju da organizuje povlačenje u prirodu sa praktikantima, a sve je poteklo iz potrebe da se ljudi koji praktikuju jogu povežu sa prirodom, ja sam mislio da iz kanua tu prirodu mogu da dožive na malo drugačiji način.  

Maja: To je više bio neki koncept aktivnog odmora, koji smo nazvali istraživački pohod. Lično smatram da je besmisleno da se baviš nekim poslom, koji ne voliš i na njemu provedeš osam sati, a time oduzimaš sebi vreme za svoja zadovoljstva. Rešenje je da pokušaš da nađeš posao, koji će ti biti zadovoljstvo, odnosno da nađeš način da svoj hobi pretvoriš u svoj posao. To je garancija da ćeš ceo život time da se baviš iz ljubavi, a taj posao će da se menja i evoluira zajedno sa tobom. Ja nikada ne mogu da predvidim u kom će pravcu ovo udruženje da funkcioniše, jer se menjaju i prilike i ljudi koji prolaze kroz udruženje. 

Sale i ja smo živeli vrata do vrata, pa smo imali vremena da sedimo danima, maštamo i razmišljamo šta bi i kako uradili. Imali smo vremena da nam poraste taj entuzijazam, da se iz neke mašte razvije priča. 

Aleksandar: Na prvom mestu vodimo računa da ljudi ne dovode sebe u opasne situacije, naročito kada su na vodi. 

Organizujemo kratko predavanje pre nego što se uđe u kanue kako da se ophode da bude bezbedno i za njih i za ostale u grupi, a osim toga imamo svu potrebnu opremu, poput prsluka, a i kanui su opremljenji plovcima da ne mogu da potonu ukoliko se napune vodom. Uvek apelujemo na ljude da ponesu sve što im je potrebno, kao i kada sami idu na letovanje, a posedujemo i pakete za prvu pomoć, koje uvek nosimo.

Maja: Ljudi generalno nisu puno obavešteni, imaju strah od vode i često mešaju kanu i kajak. Misle da će biti previše u kontaktu sa vodom . Desilo nam se nakon pohoda da mi je rekla jedna devojka „Baš je super bilo, ja sam mislila da ću bar dva, tri puta da ispadnem iz kanua dok ne naučim da veslam“. Niko nikada nije ispao iz kanua, sem ako ne želi sam da skoči. Kod kajaka je potrebno mnogo veće znanje za upravljanje, a kanu nije takav. To je plovilo koje svako može vrlo brzo da nauči da koristi, bez neke posebne obuke. 

Aleksandar: Belo pero je simbolika koju smo uzeli iz kulture severnoameričkih Indijanaca, oni su bela pera stavljali na vrh kanua, kada su prolazili kroz tuđe teritorije. Na taj način su slali poruku da dolaze u miru i sa dobrim namerama. 

Maja: Jedna od osnivačica je i moja koleginica Darija, koja takođe drži časove joge, a trenutno je na porodiljskom odsustvu. 

Aleksandar: Postoji i članstvo, svi oni koji su nam se pridružili da idu na naše izlete, većinom postaju i članovi. Izleti nisu orgraničeni samo na članove udruženja, mogu nam se javiti i ljudu koji su zainteresovani za to čime se mi bavimo da organizujemo nešto za njih ili nam dati predlog nečega što nismo radili, a oni bi voleli da vide, pa da svi zajedno odemo u neki istraživački poduhvat. Mi svakako imamo kanue, znanje i kompletnu opremu .

Aleksandar: Dan izgleda tako da ujutru kada ustanu imaju čas joge, posle toga doručak, nakon čega se pakujemo svi na kanue, svako zaduži svoje veslo. 

U kanuu se koristi jedno veslo i vrlo je jednostavno, ali dvoje ljudi kada su u kanuu moraju da  usklade svoje pokrete i da naprave neke kompromise kako bi funkcionisali kao jedno. Osim veslačkih izleta, dosta i pešačimo po prirodi, uglavnom po mestima koja smo ranije istraživali i mislimo da bi im bilo zanimljivo da ih posete.

Maja: Da, a imali smo i niz smešnih situacija, kada Sale i ja sami veslamo. Prvo veslamo zajedno uzvodno do određenog doba dana, a onda negde na polovini dana krenemo da se spuštamo nizvodno, pa Sale peca, a ja malo pecem, malo upravljam i onda čuješ pecaroše sa obale: „Boli ga uvo, ona vesla, a on peca“ (smeh). 

Aleksandar: Nekada kada pravimo ove izlete, sedne nas par u kanu pa odemo i napecamo večeru za celu ekipu, pa spremimo i to bude intresantno ljudima, ali i tu se trudimo da se ponašamo odgovorno prema prirodi, pa kada upecam ženku i ako je pred mrestom, čak i ako je dozvoljeno da se ponese vratim je u vodu. 

Maja: Gledamo da ne budu prevelike grupe i ideja je da svi zajedno učestvujemo u svemu. Zato je bitno da imamo broj ljudi koji je optimalan za funkcionisanje, obično je to do 12 ljudi. Ideja je da možemo da se posvetimo svima i da svi mogu da dožive iskustvo u punoj meri. Grupe su male, jer ako je previše ljudi to dosta umanjuje doživljaj prirode. 

Maja: U okviru sale se bavimo raznim drugim stvarima, ne samo jogom. Naravno, dolaze i razni joga učitelji i drže radionice, ali se dešavaju i neke kreativne radionice, predavanja i promocije.

Jeste, delimo znanje, to je poenta svega. Zašto imaš znanje ako ga ne deliš?

Više o Udruženju Belo pero, možete pogledati na njihovim društvenim mrežama: