Svi pitaju za građevinsku dozvolu, a niko ne pita odakle gazdi pare

Kada počne zidanje luksuznih zgrada u komšiluku, uglavnom se svi pitaju da li imaju građevinsku dozvolu, a retko kome pada na pamet da pita „gazdu“ odakle mu novac i da li je platio porez.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA i bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija, ukazuje na jedan svima dobro poznat primer zgrade na vrhu Kopaonika od 1.500  kvadrata, a niti se zna ko je vlasnik niti odakle mu pare.

„Kod pranja novca glavna dimenzija je legalizacija nelegalnih para, odnosno uvlačenje nelegalnog novca u sistem preko nekog biznisa. Tu se građevina ističe kao jako pogodna, jer se stanovi prodaju i u devizama, ne postavlja se pitanje odakle novac za izgradnju, materijal može da se plaća u kešu. Imamo skok cena stanova, a pri tome BDP u dužem periodu nije značajnije porastao, standard se nije puno popravio. Istovremeno, na tržištu nekretnina rastu cene. To ukazuje da postoji u opticaju određena količina novca koja nema uporište u standardu“, smatra on.

I Miroslava Milenović, forenzički računovođa koja širom sveta radi na otkrivanju pranja novca,  napominje da svi ti investitori koji peru novac ulažu u normalne poslove, mešaju beli i crni novac i time otežavaju otkrivanje pranja novca.

„U siromašnoj zemlji u kojoj nema visokog standarda stanovništva, gde nema ekonomske živosti, gde ljudi masovno odlaze, nema logike da raste cena kvadrata, a kod nas cena raste kao da smo u Hongkongu. To ukazuje na pranje novca“, tvrdi ona.

Kako kaže, kriminalcima nije nikakav problem da izgube ni 20 ni 40 odsto novca, ako će ostatak da bude čist. 

„Nije mu problem da kupi nekretninu po 5.000 evra za kvadrat i sutra da proda po 3.000 evra“, dodaje Milenovićeva. 

PROČITAJTE JOŠ: KAKO SU SE PRALE PARE U SRBIJI U 2018?

Ona objašnjava da pranje novca može da se uoči i kod kupovina nekretnine, da li su kupci firme sa ofšor destinacija ili strani državljani. 

Za  nekog u čijem portfoliju se nalaze milijarde, nije ništa da kupi i hiljade stanova. Opet, taj neko može posle da iskoristi to za terorizam, a onda to postaje mnogo veći problem za državu“, upozorava Milenovićeva.