Koliko u Srbiji ima radnika na lizing?

Radnici na lizing – odnosno iznajmljivanje radne snage preko specijalizovanih agencija, postalo je ustaljena praksa poslodavaca u Srbiji.

Zvaničnih podataka koliko ljudi na ovaj način zarađuje za život nema, ali prema procenama sindikata, više ih je od 50.000.

Problem je u tome što oni nikada ne znaju koliko dugo će raditi, o toplom obroku mogu samo da sanjaju, a zarada im je često ispod minimalca.

Ovaj način zapošljavanja nije protivzakonit, a samim tim agencija koja nudi radnike „u najam“ ne može da trpi nikakve posledice. Nijedan propis u Srbiji ne bavi se ovom oblašću, iako je bilo inicijativa prilikom usaglašavanja Zakona o radu. Na zahtev reprezentativnih sindikata, međutim, članovi koji se bave lizingom radne snage su povučeni iz nacrta. 

„Tačno je da smo bili protiv toga da ova oblast uđe u Zakon o radu, jer smatramo da to mora da bude regulisano posebnim propisima“, kaže Zoran Mihajlović, generalni sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije. – Država je shvatila da postoji problem tek kada veliki broj radnika „iznajmljenih“ preko agencija nije uspeo da poveže radni staž, jer agencije nisu sve radile po zakonu. Mi o tome govorimo poslednjih pet-šest godina. Naš stav je da moramo da donesemo poseban zakon o agencijama. 

Sagovornik lista naglašava da zaposleni preko agencije ne smeju da imaju manju platu od radnika koji rade isti posao kod poslodavca kod koga su raspoređeni, da mora da im se dozvoli sindikalno organizovanje i da ih agencije posle isteka ugovora zaposle, a ne da ga produžavaju unedogled samo sa formalnom promenom zanimanja. Tako kafe-kuvarica postaje spremačica, pa onda čistačica… 

Poslodavci se odlučuju za angažovanje radnika preko posredničke agencije jer im je jeftinije da plate proviziju, nego da imaju troškove poput plaćenog bolovanja, odmora, otpremnine… Tako su im izdaci za radnu snagu prilično niži, a i najveći deo „papirologije“ radi agencija. 

„Više od godinu dana radim preko jedne beogradske agencije na benzinskoj pumpi“, kaže Z. M. iz Beograda. – Razlika između mene i stalno zaposlenih je to što ne mogu da dobijem kredit od banke, a zdravstvenu knjižicu mi overava agencija. Prijavljena sam na određeno, pa mi na svakih pola godine obnavljaju ugovor. Plata mi je gotovo duplo manja nego kolegama koji rade isti posao, ali imaju ugovor na neodređeno. 

Prema mišljenju ekonomista, rad „na lizing“ je način zapošljavanja koji se već duže primenjuju u zemljama zapadne Evrope kako bi se bar privremeno zaposlili oni koji bi inače bili na birou. Međutim, razlika između njih i nas je u tome što je kod njih stopa nezaposlenosti dosta niža, pa to nije toliko alarmantno kao u Srbiji. 

„Nema tačnih podataka o broju ovako zaposlenih u našim firmama“, kaže Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije. 

– Procene su da ih već ima i 80.000, a položaj im je katastrofalan. Prepušteni su samima sebi, nikakva regulativa se njima ne bavi, poslodavci ne poštuju njihovo radno vreme, ne plaćaju im prekovremeni rad, rade vikendom bez naknade… 

U Srbiji već postoji na desetine agencija koje se bave ovim poslom. Radnike uglavnom traže preko oglasa, imaju baze podataka i u ime radnika koji se angažuje „na lizing“ potpisuju ugovor sa poslodavcem.