Hoće li se kurs dinara uskoro stabilizovati?

Razloga za slabljenje domaće valute je više, ocenjuju u NBS, bankari i ekonomisti, a saglasni su da nema razloga za brigu i najavljuju stabilizaciju.

Kako objašnjavaju u NBS, osim kolebanja na međunarodnom finansijskom tržištu, atmosfera oko mera fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi pravila je dodatni pritisak na dinar u prethodna dva meseca.

„Nešto veća tražnja domaćih preduzeća za devizama, pogotovo uvoznika energenata, u uslovima niskih prometa na deviznom tržištu doprinela je pojačanim pritiscima i slabljenju – kažu za Blic u NBS. 

I bankari imaju slična objašnjenja. Nakon relativne stabilnosti iz prve polovine 2014, dinar je od kraja juna do danas oslabio oko tri odsto, dostigavši istorijski najvišu tačku od 119,41 za evro. 

„To je rezultat pogoršane spoljnotrgovinske razmene zbog pojačane potrebe za uvoz energije i energenata, kao i slabijeg izvoza motornih vozila tokom poslednjih meseci. Oslabljen je priliv kapitala iz inostranstva, uključujući strane direktne investicije i ulaganja na domaćem tržištu duga, dok se pojačava trend razduživanja bankarskog sektora prema inostranstvu“, ukazuje Tim za ekonomska istraživanja Hipo Alpe-Adrija banke. 

Ekonomista Stojan Stamenković podseća da država još ne troši milijardu dolara arapskog zajma. 

„Kada država bude počela da prodaje sredstva sa deviznog računa radi namirenja budžetskih korisnika, popustiće pritisak na kurs“, ukazuje Stamenković. 

On navodi da je glavni razlog za slabljenje dinara taj što banke povlače sredstva, odnosno taj što je vraćanje kredita veće nego što je priliv novih kredita. 

Menjači naglašavaju da evra ima dovoljno. 

„Ranije je dinar slabio i za 30 para dnevno, sada taj pad iznosi deset para. Razloga za paniku nema“, kaže Borislav Brujić, predsednik Udruženja menjača.