Umiremo od zagađenja, a to se može sprečiti

Naš odnos prema životnoj sredini je zabrinjavajuć, nema reakcija na klimatske promene koje nas više pogađaju nego druge zemlje, a ulaganja države u zaštitu životne sredine su nedopustivo mala, rečeno je danas na debati „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“ koju je u Vukovoj zadužbini organizovala grupa nezavisnih medija (Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet  i Južne vesti) uz podršku Ambasade Švedske.

„Naš odnos prema životnoj sredini je razočaravajuć, a to se vidi iz položaja resornog ministarstva. To ministarstvo je potisnuto u treći red zato što je u stalnom sukobu interesa sa drugim ministarstvima“, ocenio je prof. dr Vladimir Stevanović, redovni član SANU u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka.

SLIKE SA DOGAĐAJA POGLEDAJTE U VIDEO GALERIJI NA KRAJU TEKSTA

 On je kazao da bi veću energiju trebalo uložiti u podizanje znanja i svesti građana o životnoj sredini, promovisanje vrednosti skromnosti i štedljivosti u korišćenju prirodnih resursa, po ugledu na skandinavske zemlje.

Govoreći o problemu gradova u Srbiji koji su biološki gledano paraziti biosfere, on je rekao da iz gradova izlazi samo otpad i zagađenje.

Taj parazitizam može da bude sveden na razumnu meru prečišćavanjem vazduha, vode, sađenjem zelenih površina, predložio je Stevanović.

Kako je rekao, projekti izgradnje ne treba da budu megalomanski.

„Ovaj čuveni Beograd na vodi, ta skalamerija, piramida faraonska, ima kanalizaciju koja ide u Savu. To je Beograd na prljavoj vodi“, ocenio je on.

„Verujem da ne postoji oblast u kojoj Srbija više zaostaje za okruženjem i svetom nego što je to životna sredina, ocenio je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

Prema njegovim rečima, zaštita životne sredine nije prioritet vlasti, i „ovo što gledamo je više predstava nego ozbiljno opredeljenje“.

Prema analizama Fiskalnog saveta, više od tri miliona građana Srbije ispušta otpadne vode u septičke jame, polovina vodovoda ne obezbeđuje vodu ispravnu za piće,  dok 2,5 miliona građana udiše vazduh koji nije zdrav.

Projekcije Saveta kažu da je u zaštitu životne sredine potrebno uložiti 8,5 milijardi evra u narednih 10- 15 godina.

Ako ulažemo u stadione, nema para za ekologiju

 „To jeste veliki novac, ali je dostižan ako se u budžetu svake godine sve više izdvaja za životnu sredinu. To znači da sadašnji prioriteti treba da odu u drugi plan. Previše se ulaže u sektor bezbednosti. Možda je to potrebno, ali onda nema para za druge sektore. Ako izdvajamo za stadione, ulepšavanje gradova, nećemo imati para za ekologiju“, naveo je Vučković.

Vladimir Đurđević sa Fakulteta za fiziku upozorio je da će klimatske promene praviti Srbiji još veće probleme budući da smo u delu sveta u kome su te promene vidljivije, ali da nema veće akcije kad je reč o ublažavanju tih efekata.

On je rekao da ekonomski razvoj Srbije može biti ugrožen u nivou 1-2 odsto BDP-a zbog povećanih rizika klimatskih promena kao što su suše, poplave ili požari.

Ništa nismo naučili iz poplava 2014. godine

„Mi kao društvo treba da budemo fokusirani na prilagođavanje na klimatske promene, ali iz šokova koje smo doživeli u sušama 2012, poplavama 2014, ništa nismo naučili. Veliki infrastrukturni projekti se grade bez ideje da klima neće biti ista, a kad se nešto pravi treba da se pravi sa idejom da će poplave biti veće nego 2014“, ocenio je Đurđević.

Povodom nedavno formirane radne grupe Vlade Srbije koja će se baviti zagađenjem,  stručnjak za klimatske promene Danijela Božanić  pozdravila je osnivanje te grupe i kazala da tu radnu grupu doživljava kao krizni štab. Međutim, nijedna od predloženih mera ne deluje kao mera kriznog štaba za rešavanje problema zagađenja, već su sve mere dugoročne.

Kako je navela, kad se u Srbiji govori o zagađenju ističu se tri izazova, nizak vodostaj, temperaturna inverzija i kotline.

„Leti kad osećamo neprijatan miris to opravdavao niskim vodostajem, a ne činjenicom da nemamo prečišćavanje otpadnih voda“, rekla je ona. Kako je navela, u Srbiji se prečišćava od 8 do 16 odsto otpadnih voda, a u Indiji 30 odsto.

Smrti zbog zagađenja vazduha se mogu sprečiti

Elizabet Paunović, konsultant za Svetsku zdravstvenu organizaciju rekla je da najveći pojedinačni uticaj na zdravlje u Srbiji ima zagađenje vazduha zbog čega je svake godine 6.400 prevremenih smrti.

„Ove prevremene smrti u odnosu na broj stanovnika su vrlo visoke. To su smrti koje se mogu merama sprečiti, kao povreda na radu“, kazala je ona.

Ona je upozorila da se zbog klimatskih promena i povećanja temperatura Srbija danas suočava sa bolestima sa kojima se ranije nije suočavala, poput groznice Zapadnog Nila.

Nova ekonomija

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju