Nema dogovora oko korona-obveznica

Ministri finansija evrozone usvojili su sinoć finansijski paket od 550 milijardi evra (skoro 4 odsto evropskog BDP) za pomoć članicama EU u borbi protiv ekonomskih posledica pandemije korona virusa. Paket, međutim, na uključuje tzv. korona-obveznice, koje bi se finansirale iz zajedničkog fonda, a od kojih bi najviše koristi imale najugroženije članice.

Ministri finansija složili su se oko uspostavljanja fonda vrednog 500 milijardi evra koji je usmeren na finansiranje dodatnog zaduživanja država-članica u cilju borbe protiv ekonomskih posledica pandemije.

Trenutno se predviđa da će privredna kontrakcija u Evropi iznositi 10 odsto, a da će više miliona ljudi ostati bez posla. 

Zemlje će iz ovog fonda moći da koriste 240 milijardi evra za zdravstvene potrebe. Dodatnih 200 milijardi evra kao kreditne garancije kroz Evropsku investicionu banku, a 100 milijardi evra za zarade radnicima kojima preti gubitak radnih mesta.

Cilj fonda je da se državama članicama koje su teže pogođene krizom i imaju veće troškove zaduživanja omogući zaduživanje pod povoljnijim uslovima.

Na primer, prinos na nemačke desetogodišnje državne obveznice trenutno je skoro dva procentna poena niži od prinosa na italijanske, a oko jedan procentni poen niži od prinosa na španske.

Paket, međutim i dalje podrazumeva da svaka zemlja mora da vrati dug, odnosno da sama plaća svoje zaduživanje. Ovaj put se, za razliku od svetske finansijske krize 2008. godine, ne insistira na reformi finansijskog sistema i oštroj politici štednje kao uslov za zaduživanje iz ovog fonda.

Ovakvu politiku pomoći EU je usvojila 2012. god. kada je uspostavljen Evropski stabilizacioni mehanizam, a jedini uslov je da se najveći deo sredstava troši na zdravstveni sistem i spašavanje radnih mesta.

Ministri, međutim, nisu mogli da se slože oko evropskog fonda za kupovinu korona obveznica. Čak devet članica evrozone – Španija, Italija, Belgija, Francuska, Luksemburg, Irska, Portugal, Grčka i Slovenija – tražilo je 25. marta odobrenje za izdavanje ovih obveznica, dok se tome protivila tzv. štedljiva četvorka (Frugal Four) Holandija, Nemačka, Austrija i Finska.

„Korona obveznice“ ne samo da isključuju uslovljavanje primanja pomoći institucionalnim reformama, već bi trebalo da budu oslonjene na zajednički fond u kome bi učestvovale sve zemlje članice.

Ovo bi podrazumevalo značajnu redistribuciju sredstava unutar EU, jer bi najveći neto finansijeri ovog fonda bile zemlje kao što su Nemačka, Holandija, Austrija, koje imaju nizak javni dug i izbalansiran budžet, dok bi najveći neto korisnici fonda bile zemlje kao što su Italija, Španija, Francuska itd, koje imaju visok javni dug i budžetski deficit.