Rizik za korupciju i pranje novca veći tokom pandemije

Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) objavila je smernice za svojih 50 država članica, sa ciljem sprečavanja korupcije tokom vanredne zdravstvene situacije izazvane pandemijom koronavirusa.

Smernice, koje je predstavio predsednik GRECO-a Marin Mrčela, naglašavaju da pandemija povećava rizike za korupciju, kojoj je posebno izložen zdravstveni sektor, i to posebno zbog velikog porasta hitnih potreba za medicinskom opremom i pojednostavljenja pravila za njenu nabavku, gužvi u zdravstvenim ustanovama i prevelikog opterećenja medicinskog osovlja.

Mrčela je izjavio da ne treba potceniti rizike za korupciju u trenutku kada se zemlje suočavaju sa neporecivim hitnim situacijama, koncentracijom moći, sužavanjem prava i sloboda i slivanjem velike količine novca u ekonomiju radi ublažavanja krize.

„Odluke koje se odnose na mere centralnih, regionalnih i lokalnih vlasti u borbi protiv pandemije moraju biti transparentne i predmet nadzora i poziva na odgovornost. Uzbunjivači u zdravstvenom sektoru moraju biti zaštićeni“, rekao je Mrčela.

GRECO ocenjuje da koruptivne radnje mogu zahvatiti javni ili privatni sektor kada se radi o sistemu nabavke, podmićivanju u uslugama u vezi sa medicinom, korupcijom u istraživačkim i razvojnim delatnostima, uključujući i sukobe interesa i ulogu lobiranja. Pored drugih, rizika predstavljaju i prevare u vezi sa reklamiranje medicinskih proizvoda.  

On je podsetio da je transparentnost u javnom sektoru jedan od najvažnijih načina sprečavanja korupcije, bez obzira na njen oblik.

„Ovo se tiče širenja pandemije i rizika koje ona nosi kao takva, ali i hitnih mera koje su donete kao odgovor na nju. Ne treba da dozvolimo da koronavirus naruši naše vrednosti i standarde, uključujući i transparentnost i odgovornost“, kaže Mrčela.

Stručnjaci za regulaciju tržišta i poštovanje zakona kažu da pandemija predstavlja izazov i za banke, piše bankar.rs.

One bi mogle da se suoče sa velikim reputacionim i regulatornim posledicama, ukoliko se ustanovi da tokom krize postupale neetično. Povećano je više rizika, uključujući i pranje novca.

„U ovom trenutku dolazi do povećanja rizika od prevare, pranja novca, podmićivanja i korupcije – šeme koje žele da iskoriste pandemiju – a istovremeno se može pojaviti smanjena sposobnost usklađenosti funkcija kako bi ostale sigurne“, rekla je Nikolet Kost de Sevres, zadužena za istrage i regulatornu praksu u pariskoj advokatskoj firmi Majer Braun.

Julian Hui, viši saradnik za regulaciju finansijskih usluga u londonskoj advokatskoj kompaniji Bejker i Mekenzi, kaže da ono što bi banke pre krize opisale kao uobičajeno poslovanje kompanija sada predstavlja i rizik od pranja novca, i to posebno u sektorima zahvaćenim propisima o zatvaranju.

„Bilo koja kompanija koja nastavi trgovinu kršeći hitne propise, novac koji od toga zarađuje sada je kriminalna imovina, a banke će to morati da identifikuju“, kaže Hui.

Sprovođenje mera za unutrašnju kontrolu može biti otežano zbog socijalnog distanciranja, manjeg broja zaposlenih, rada na daljinu ili drugih promena u radu zbog pandemije, a mogućnosti banaka da otkriju kriminalne radnje mogu biti umanjene.

Među potencijalnim izazovima za banke su i krađa identiteta i lažne prijave za vladine krizne fondove. Sa njima se posebno suočavaju regionalne finansijske institucije.