Produbljivanje energetske saradnje Rusije i Kine i najava izgradnje dva nova gasovoda između te dve zemlje neće uticati na izgradnju Južnog toka.
Domaći stručnjaci za energetiku smatraju i da to neće ostaviti posledice na realizaciju zajedničkih gasnih projekata između Rusije i evropskih zemalja.
Ruski analitičari ističu da će ugovori Rusije i Kine učiniti nepotrebnim 95 odsto projekata tečnog naftnog gasa, koji su planirani da se realizuju na azijskom tržištu, dok zapadni stručnjaci ocenjuju da nedavnim potpisivanjem energetskih dokumenata između Rusije i Kine te dve zemlje pojačavaju pritisak na realizaciju međunarodnih gasnih projekata.
Predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić smatra da potpisivanje memoranduma o izgradnji drugog gasovoda „zapadne“ trase između Kine i Rusije, pored već dogovorene „istočne trase“, odnosno gasovoda „Snaga Sibira“, govori o dobrim odnosima između Kine i Rusije, ali se to neće odraziti na gasne projekte koje zajednički sprovode Rusija i evropske zemlje, kao ni na realizaciju Južnog toka.
„Te dve stvari nemaju veze jedna sa drugom i Rusija ima dovoljno gasa da zadovolji i jednu i drugu stranu,“ rekao je Vuletić i ponovio da energetska saradnja Rusije sa Kinom ne remeti saradnju sa Evropom.
On je podsetio da je, osim Kine, i Japan zainteresovan da se preko novog gasovoda, iz Rusije snabdeva ruskim gasom.
„S druge strane raste i potrošnja i uvoz ruskog gasa u Evropi, pa su tako 2012. godine zemlje EU uvezle iz Rusije 138 milijardi kubika plavog goriva, a 2013. je taj uvoz povećan za 16 odsto, na 163 milijarde kubika“, naveo je Vuletić.
„Evropa je gladna gasa i kupaca za gas ima dovoljno, a ko pre devojci, njemu devojka“, dodao je on.
Vuletić je naglasio da Južni tok, zbog dublje saradnje Rusije i Kine, ne može biti ugrožen, jer to nije samo ruski, kako se često u javnosti namerno greši, već je reč o evropskom projektu u kome su akcionari kompanije iz Rusije, Italije, Nemačke i Francuske.
Južni tok neće biti ugrožen uprkos stavovima i zahtevima Evropske komisije koja je, kako je rekao, „samo zvučnik onoga što se u Vašingtonu govori.“
Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević takođe je istakao da su gasna saradnja Rusije sa Kinom i sa Evropom, dva potpuno različita komercijalna procesa, kao i da je reč o različitim izvorima ruskog gasa kojim će se snabdevati Evropa i Kina.
„Reč je o dodatnim prihodima koje će ruske kompanije imati zbog saradnje sa Kinom, a ne o zameni postojećih prihoda koje ostvaruju u saradnju sa zemljama EU“, istakao je Kovačević.
On je naveo da ne očekuje da će se veća saradnja Rusije i Kine dramatično odraziti na zajedničke projekte Rusije i evropskih zemlja i da to neće imati direktne efekte na realizaciju Južnog toka.
Kovačević je ocenio da, ako se obezbedi neophodno finansiranje za izgradnju dva gasovoda između Kine i Rusije, da ne vidi razloga da se ti gasovodi ne izgrade, pošto su, kako je rekao, i Kina i Rusija veliki proizvođači čelika i cevi za gasovode.
Gasprom i kineska kompanija CNPC potpisali su pre nekoliko dana okvirni sporazum o isporukama ruskog gasa zapadnom maršrutom – gasovodom „Altaj“ u Zapadnom Sibiru. Sporazum predviđa transport u Kinu 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Pre toga je u maju potpisan sporazum na isti rok (30 godina) za isporuku 38 milijardi kubika ruskog gasa istočnom maršrutom gasovodom „Snaga Sibira“, a vrednost sporazuma je procenjena na 400 milijardi dolara.
Nakon početka isporuka tim gasovodima u punom obimu, očekuje se da će Kina smeniti Nemačku na mestu glavnog potrošača ruskog gasa.
Pojedini inostrani analitičari tumače da Rusija, sklapanjem energetskih aranžmana sa Kinom, želi da poruči Briselu da ne nameravaju da pregovaraju o usklađivanju projekta gasovoda „Južni tok“ sa takozvanim Trećim energetskim paketom EU. Njime se insistira da ista kompanija ne može u potpunosti da vrši snabdevanje i tranzit gasa i da se mora omogućiti i trećoj strani da ima pravo da koristi kapacitete tog gasovoda.
Aranžman sa Kinom svojevrsna je Putinova osveta zbog evropskih sankcija Rusiji, smatraju analitičari.
Proširenje energetskih veza Rusije i Kine dovodi u pitanje uslove realizacije niza projekata tečnog prirodnog gasa u celom svetu, uključujući SAD, Kanadu i Australiju, koji su planirani za azijsko tržište, navodi ruska agencija Interfaks, pozivajući se na analitičare kompanije Tri-zen internešnal.
Po mišljenju Makari grupe u svetlu energetskih sporazuma Rusije i Kine, postaće nepotrebno čak 95 odsto predviđenih projekata za tečni prirodni gas, planiranih za isporuke od 2020. godine. Istovremeno, 80 odsto projekata orijentisanih na prodaju od 2025. godine gube svrsishodnost, kao i trećina planiranih od 2030. godine, navodi sajt lenta.ru.
Rusija, najveći izvoznik energenata u svetu i Kina, njihov najveći potrošač, svojim dogovorima, kako prenosi Blumberg, pojačavaju pritisak na međunarodne gasne projekte, koji se već suočavaju sa brojnim izazovima, kao što su povećana konkurencija, troškovi proizvodnje i prognozirani pad cena.
Prema podacima te agencije, stručnjaci očekuju kašnjenja u odobravanju i realizaciji projekata koji je trebalo da budu potpisani u narednih nekoliko godina.
Rusija je veoma bogata prirodnim resursima, a Kina siromašna i prirodno je da Rusija nudi da proda Kini ono što toj zemlji treba, rekao je analitičar Martin Žak.
Druga stvar je što se Rusija oseća sve više neugodno zbog zapadne dominacije, jer Zapad, za razliku od Kine, ne uvažava položaj i uticaj Rusije u svetu, rekao je Žak i dodoa da Rusija i Kina imaju zajedničke interese, posebno kada je reč o odnosima sa SAD-om.
„Jedna od najatraktivnijih stavki za Kineze u vezi sa ruskim gasom je činjenica da on može biti dopremljen kopnenim putem. Najveći deo energetskih resursa Kina uvozi putem Pacifika, a ta ruta nije najbolje rešenje zbog američkog vojnog prisustva u Pacifiku. Pored toga, postoje brojne teritorijalne nesuglasice između Kine, Japana i drugih zemalja u Istočnom kineskom moru i Južnom kienskom moru, pa Kina jačanjem energetskih veza sa Rusijom može da izbegne tu opasniju pomorsku rutu“, rekao je stručnjak za energetiku Brendan O’Rajli.
On je dodao da bi Rusija imala brojne koristi od sporazuma sa Kinom jer se trenutno većina ruskog gasa izvozi u Evropu, pa bi drugi veliki kupac popravio odnos ponuda-tražnja za Rusiju i kreirao više tražnje na istoku.
