Zamrznuti turistički aranžmani građana Srbije od 150 miliona evra

Ukupna vrednost svih rezervisanih aranžmana građana Srbije koji su na čekanju zbog pandemije je oko 150 miliona evra, najveći deo se odnosi na Grčku, Tursku i Egipat, a mali deo na Španiju, Italiju, Crnu Goru i Bugarsku, naveo je direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić.

Do sada je, prema njegovim rečima, rezervisano 240.000 turističkih aranžmana, a od tog broja 10.000 se odnosi na Italiju kojoj je uplaćeno tri miliona evra.

Seničić je rekao da godišnje iz Srbije na Palma de Majorci letuje od 8.000 do 10.000 građana, a da od 900.000 gradjana koliko se godišnje u Grčkoj odmara 100.000 je u hotelima gde dan košta više od 100 evra. 

Ovi turistički aranžmani, koje su građani Srbije rezervisali u inostranstvu, moći će da se iskoriste do kraja decembra 2021. godine, da se zamene za slične ili da se zatraži povraćaj novca od 1. januara 2022. godine, rekao je danas 

On je za Betu rekao da je ta asocijacija učestvovala u izradi uredbe koja će regulisati prava i obaveze agencija i putnika koji su rezervisali aranžmane za ovo leto.

„Građani koji su rezervisali aranžmane potpisaće ugovor sa agencijama i dobiti vrednosne vaučere koji omogućuju da se iskoriste u odloženom terminu do kraja sledeće godine, zamene za sličan iz ponude agencije ili ako se ne iskoristi ni ta mogućnost da se 1. januara zatraži povraćaj novca“, rekao je Seničić.

Dodao je da uredba, koja će Vlada uskoro doneti, predvidja da vrednosni vaučera za ceo iznos aranžmana bude osiguran polisom osiguravajuće kuće, bez obzira da li je isplaćen do kraja ako je plaćanje ugovoreno na mesečne rate. 

Seničić je rekao da oni koji prekinu uplatu na rate „praktično raskidaju ugovor“ o aranžmanu, a agencija u tom slučaju naplaćuje troškove ugovaranja, pa se može desiti da putnik mora da doplati do tada isplaćenu sumu. 

On je rekao da je u sadašnjoj situaciji pandemije virusa Covid-19 kada u Srbiji osiguravajuće kuće ne osiguravaju za slučaj epidemije, pandemije ili neke druge više sile za gradjane koji su rezervisali aranžmane i agencije pronadjeno „najbolje rešenje koje se primenjuje i u zemljama EU“ .

„Insistirali smo da i naša država donese ovakvu uredbu jer su to učinile i druge zemlje tako što su stale iza svoje turističke privrede i omogućile im da ne moraju odmah svima da vrate novac, a objektivno i nemaju ga jer nema prihoda, a uplaćeni novac su uložili u pripremu objekata“, rekao je Seničić.

Istakao je da će JUTA insistirati da agencije koje eventualno nisu uplatile novac partnerima da ga vrate na zahtev vlasnika aranžmana.

Naveo  je da zakoni o obligacionim odnosima i turizmu dozvoljavaju da agencije u situaciji više sile „podele“ rizik sa putnicima i naplate 50 odsto troškova, ali da bi to izazvalo nezadovoljstvo putnika, a agencije bi bile na lošem glasu iz čega slede dalje posledice. 

Agencije će, prema njegovim rečima, morati da ulože dodatni napor da putnicima koji žele da zamene aranžman nadju novi, a to prate i troškovi. 

Seničić je rekao da je turistička privreda u teškoj situaciji i da će velike agencije uz smanjenje troškova, preko otpuštanja zaposlenih opstati, ali da manje neće preživeti. 

„Turistička privreda pregovara sa državom o dodatnim merama podrške, pre svega isplatom minimalca za radnike do kraja godine“, rekao je Seničić. 

Dodao je da su turističke firme zatražile i produženje moratorijuma na otplatu kredita, više od tri meseca koliko je odloženo za privredu i građane.