Narcis- psihički poremećaj koji razara okolinu

Narcis se hrani tuđim emocijama, pažnjom i iznad svega divljenjem. U pažnju spada i tzv. negativna pažnja, dakle kritika i neodobravanje. Pažnja je bilo kakvo bavljenje narcisom. Da bi se neutralisao, narcisa je najbolje izolovati, tj. ograditi se od njega. Jasno dati do znanja da naše vrednosti nisu iste i da nas njegove izjave i razmetanja ne fasciniraju, ali da nas ni ne užasavaju. Najviše mu smeta kad ga stavite na „ignore“

Pandemija korone traje, a medicina je danas, srećom, daleko razvijenija nego na primer u srednjem veku, kada su epidemije, kao na primer kuga, odnosile milionske žrtve i desetkovale ljudsku populaciju. Tadašnje generacije nisu imale pojma u čemu je problem, pa dakle ni kako da sa njim izađu na kraj.

Sa druge strane čini se da smo mi kao ljudska vrsta u celini (a neke lokalne zajednice više nego druge) u psihološkom smislu i što se nivoa otpornosti na psihološke „viruse“ tiče, još uvek negde na nivou srednjovekovnih ljudi. Ako se osvrnemo na svoju (opšteljudsku) ratovima bogatu istoriju, onda uviđamo da stalno imamo neke sukobe u kojima milioni ljudi stradaju kao žrtve drugih ljudi. Pri tome ljudi nisu mikroskopska bića kao virusi. Zbog čega smo onda tako „slepi“ za psihološke viruse?

Što se današnjice tiče, sreća u nesreći je što za razliku od srednjeg veka, ipak postoje ljudi sa znanjem i iskustvom u nošenju sa psihološkim „virusima“. Nesrećna okolnost je što je popularnost psihologije, tj. stepen upućenosti tzv. prosečnog ili običnog građanina u psihološke fenomene, na vrlo niskom nivou. Ovaj fenomen nije karakterističan samo za Srbiju. Čak i na tzv. razvijenom Zapadu, još uvek nije zaživela praksa masovnijeg psihološkog „opismenjavanja“ stanovništva. Ovaj tekst ima za cilj da napravi jedan mali iskorak u tom pravcu. 

Šta su psihički poremećaji? Ukratko, to su takvi oblici ponašanja i/ili subjektivnog doživljavanja (npr. mišljenja i osećanja) koji izazivaju patnju i bol i koji su disfunkcionalni. Mada većina psihičkih poremećaja nanosi štetu i bol samoj osobi koja od njih pati, jedan mali broj poremećaja je bolniji za okruženje obolelog nego za samu osobu sa poremećajem. U ovom tekstu ćemo se baviti upravo tom manjinskom grupom poremećaja. Zašto? Zato što je cilj da kažemo nešto o „virulentnosti“, dakle potencijalnoj šteti koju neki pojedinci, pored ostalog i zbog svojih psihičkih poremećaja, mogu naneti svom okruženju (užem i širem). 

Klaster B poremećaja ličnosti

Iskustava iz kliničke prakse pokazuju da su poremećaji od kojih okruženje obolelog najviše pati, po pravilu poremećaji koji spadaju u tzv. klaster B poremećaja ličnosti (bazirano na klasifikaciji mentalnih poremećaja DSM5). U ovaj klaster spadaju: antisocijalni poremećaj ličnosti, narcistički poremećaj ličnosti, granični/borderlajn poremećaj ličnosti i histrionički poremećaj ličnosti.

Od ova četiri spomenuta poremećaja, najveću potenciju „virulentnosti“, tj. najrazorniji i najširi radijus nepovoljnog uticaja na okruženje ima narcistički poremećaj ličnosti i to specifično kada se radi o širem okruženju (radnoj organizaciji i slično), pa ćemo ga zato ukratko skicirati. Treba naglasiti da govorimo uopšteno, u statističkim kategorijama, jer je svaka pojedinačna osoba i njeno okruženje priča za sebe. Pojedinačnim slučajevima, tj. konkretnim osobama, što se psihodijagnostike tiče, nije mesto u novinskim člancima, niti u bilo kakvoj javnoj publikaciji. Opširnije u štampanom izdanju.