Test samostalnosti i korona – dupla muka srpskih frilensera

Nakon testa samostalnosti koji je uveden kako bi se definisao rad paušalaca i preduzetnika, mnogi frilenseri u Srbiji opterećeni su dodatnim brigama u vezi sa porezima. Međutim, na sve te muke dodatnu glavobolju zadaje i pandemija. 

Među paušalcima u Srbiji je veliki broj IT stručnjaka koji rade za strane poslodavce. Umesto očekivanih olakšica za sektor koji se često ističe kao razvojna šansa za srpsku privredu, tvrde da im je država znatno otežala položaj.

Uredbama koje su stupile na snagu početkom godine, predviđeno je da svi paušalci moraju da prođu test samostalnosti. Uputstva su tada na skoro 100 strana objavljena na sajtu Poreske uprave. O testu samostalnosti više puta oglašavala se Digitalna zajednica Srbije. Prema njihovim podacima o prvim efektima tih mera, nešto manje od 5 hiljada IT preduzetnika ugasilo je ili prekinulo delatnost.

DOO KAO PRIVREMENO REŠENJE

Firma za koju rade dvojica sagovornika Nove ekonomije, Vlade i Peđa je iz Švedske, ali oni žive i rade u Srbiji. Završili su Elektrotehnički fakultet u Beogradu, odsek za softvere.

Njihov poslodavac bavi se pravljenjem mobilnih aplikacija u sektoru maloprodaje. Klijenti su uglavnom iz Švedske i Amerike, Izraela, Australije. 

Obojica su osnovali svoje firme, preko kojih rade za stranog poslodavca. U početku su poslovali kao paušalci, a sada su prešli u status Društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Prema njihovim rečima, problemi su samo produbljeni epidemijom korona virusa.

Vlade kaže da ga najviše muči neizvesnost poslovanja u Srbiji, a kako naglašava, to se posebno pokazalo u vremenu dok se čekalo da se konačno objavi test samostalnosti.

„Ništa se nije znalo u vezi sa tim kako će u praksi da izgledaju ta pravila. Nismo znali kako će da izgleda test samostalnosti, niti da li se popunjava ili se vrši direktna provera od strane poreske inspekcije. Čini se kako je od strane nadležnih organa namerno plasirano malo informacija o tome, možda kako bi što više ljudi prešlo iz statusa paušalca u status Društva sa ograničenom odgovornošću“, kaže naš sagovornik.

Njegov kolega Peđa kaže da niko nije uvažio mišljenje samih frilensera.

„Neko je zamislio kako izgleda posao frilensera, neko ko se nikada nije bavio razvojem softvera je konsultovao velike kompanije koje su dale svoje mišljenje i totalno omašio suštinu. Javnost i mali frilenseri koji su mogli da daju doprinos ovom zakonu su ostavljeni u mraku. Na kraju je vođena javna diskusija i sve se zavrsilo na tome da je zakon donet, pa ko se snađe, snašao se. Kako smo se snalazili? Prosto jedina alternativa koja je preostala testu samostalnosti bilo je osnivanje DOO, neki su to i uradili“.

Naši sagovornici ocenjuju da bi bilo bolje kada bi im se izašlo u suset sa manjim porezima, jer je pandemija smanjila obim posla.

„Uglavnom se održavaju rešenja za postojeće klijente. Opala je tražnja za novim aplikacijama i rešenjima. Najbolje bi bilo da se ukine test samostalnosti i omogući IT sektoru da se neometano razvija“.

Peđa stiče utisak da je nakon pandemije situacija znatno lošija i na domaćoj poslovnoj sceni.

„Situacija sa koronom, da se izrazim slikovito, je po mom mišjenju poslednji ekser u sanduku srpskog frilensera. Test samostalnosti je ubio malog samostalnog preduzetnika, situacija sa koronom nas je samo dokrajčila. Verovatno ću uskoro zatvoriti novootvoreni DOO, jer iako prihoda neće biti, država i dalje očekuje svoj deo. „

VEČITA DILEMA: OSTATI ILI OTIĆI

Uslovima za dobru poslovnu klimu u svojoj zemlji, ne može da se pohvali ni treći sagovornik Nove ekonomije, koji je posao u digitalnom marketingu pronašao na drugom kraju sveta, u Singapuru, ali i dalje živi u prestonici Srbije.

„Bavimo se pružanjem korporativnih usluga klijentima iz celog sveta koji žele da otvore firmu u Singapuru i Hong Kongu. Domaće firme trude se da ponude bolje uslove, ali u poređenju sa strancima i dalje poprilično zaostaju. Plate su u gotovo 90% slučajeva ispod 1000 evra. Što se tiče testa samostalnosti, to je moglo malo suptilnije da se uradi“, kaže naš sagovornik koji se poslovima digitalnog marketinga, kao frilenser, bavi duži niz godina. 

Smatra da su se problemi nagomilali i da zbog toga nisu lako rešivi.

Test samostalnosti pogađa samo paušalce, tako da postoje dve solucije kako rešiti problem – prebaciti firmu u DOO i time dodatno smanjiti priliv novca, ili naći uhlebljenje van granica zemlje.

Što se tiče efekata pandemije – vidljivi su u celom svetu. Ljudi gube posao, gube se klijenti, zatvaraju se ili se otpuštaju radnici, privrede tonu. Jednom rečju haos. Ne deluje da će se situacija vratiti u normalu pre prve polovine 2021, zaključuje ovaj tridesetčetvorogodišnji Užičanin, koji naglašava da definitivno planira odlazak u inostranstvo.

„Uslovi za posao i, što je još važnije, za normalan život u Srbiji, na žalost, neće se promeniti, bar ne na bolje. Oni nisu najbolji, ali nisu ni toliko loši da budem iskren. Sve zavisi od toga gde se traže klijenti, kakva je postavka firme. Sto se tiče beneficija koje država nudi programerima i ljudima iz sveta digitalnog marketinga – ako ih ima, ja ih ne vidim, pogotovo posle uvođenja testa samostalnosti.“

Vlade kaže da on, lično, ne planira odlazak iz zemlje, osim ako se, kako dodaje „trend državne nebrige prema IT sektoru u vidu loše donetih mera nastavi i ubuduće“.

Sa druge strane, Peđa odlazak vidi kao neko dugoročno rešenje. 

„Ja nisam Don Kihot da se borim protiv vetrenjača. Pokušali smo, videli da nije bilo sluha za sitne preduzetnike koji rade isključivo za inostrane klijente i to je to.“

Prema anketi „Zajedno kroz krizu“ koju su zajedno sproveli Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, kriza se, zbog pandemije, iz ugostiteljstva, kreativne industrije, saobraćaja i skladištenja, prelila i na IT sektor i industriju.