Veći deo Fonda za oporavak članicama EU kao bespovratna pomoć

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen predstavila je juče fiskalni paket od 750 milijardi evra (826 milijardi dolara) za sanaciju ekonomskih posledica pandemije u EU.

Dve trećine ovog fonda predstavljaju nepovratna sredstva najugroženijim privredama Evropske Unije (Italija, Španija, Grčka). Istovremeno, ovo je značajan korak napred u federalizovanju fiskalne politike EU, jer se ogromna sredstva za pomoć po prvi put dele bezuslovno, a ne kao zajmovi.

Hrvatska će, prema pisanju ondašnjih medija, dobiti 10 milijardi evra.

Ovaj paket je zapravo ekstenzija paketa, koji su 18. maja predložili Angela Merkel i Emanuel Makron, kancelarke Nemačke i predsednik Francuske.

Ključna razlika u odnosu na pakete fiskalne pomoći posle krize javnog duga iz 2008-2009. godine sastoji se u tome što će ovaj paket biti deo novog bužeta EU (2021-2027) i deliće se bezpovratno (kao i većina budžetskih sredstava).

Paket se nalazi u okviru budžetske stavke pod imenom Fond za oporavak (Recovery Fund). No, pomenutih 750 milijardi evra neće u potpunosti biti bezuslovna pomoć, jer će se 250 milijardi ipak deliti kao zajmovi. 

Novi budžet EU bez ovog Fonda iznosi 1,1 biliona evra, što znači da Fond za oporavak predstavlja 68 procenata novog budžeta. Ukupan budžet sa Fondom se procenjuje na 1,8 biliona evra.

Novac za ovaj Fond će se prikupiti tako što će se Evropska komisija zadužiti emitujući obveznice na finansijskom tržištu. Komisija ima najviši kreditni rejting (AAA), te može da se zaduži uz najniže troškove. Ovaj novac će se potom vraćati iz budžeta EU kome najviše doprinose najbogatije članice.

Predlog sada treba da potvrdi 27 članica EU na sednici Evropskog veća 19. juna.

Najveće protivljenje ovakvom paketu dolazi iz grupe simboličkog naziva “Obazriva četvroka” (Frugal Four) u koju spadaju Holandija, Austrija, Danska, Švedska. Oni se ne protive pomoći najugroženijima, ali se protive načinu na koji to treba da se uradi.

Umesto da se 500 milijardi € raspodeljuje bezuslovno, Četvroka predlaže da taj novac takođe raspodeli kao dug, koji bi najugroženiji morali da vrate. (Ovako je posle 2009. godine izgledala pomoć Grčkoj.)

Činjenica da je Nemačka, koja je ranije takođe verovala da pomoć treba da se raspodeljuje po principu zajmova koji moraju da se vrate, istupila iz ove grupe, povećava šanse da će ovaj paket na kraju biti usvojen kao deo novog budžeta EU.