Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomska istraživanja Francuske, BDP ove zemlje smanjen je za 5,3% u prvom kvartalu, što se ispostavilo kao slabiji pad od najavljivanih 5,8% krajem aprila, prenosi francuski list Les Echos. To je učilo prvi kvartal ove godine najgorim još od drugog kvartala 1968. godine koji je bio obeležen majskim događajima. Potrošnja i investicije doživeli su kolaps, ali primena mera poput delimične nezaposlenosti, omogućila je da se ograniči negativan uticaj na kupovnu moć.
Francuska vlada se trenutno suočava sa izazovom da pronađe način da podstakne domaćinstva i preduzeća da pomognu oživljavanje ekonomije. Tako je ministar rada pozvao Francuze da „potroše“ 60 milijardi evra „ušteđenih“ tokom karantina, a radi „ponovnog pokretanja“ aktivnosti i „borbe“ protiv ekonomske i socijalne krize.
Kako prenosi Les Echos, potrošnja domaćinstva u prvom tromesečju zabeležila je pad od -5,6% (nakon prethodnog rasta od +0,3%), dok su investicije pale za -10,5% (nakon prethodnog rasta od 0,1%), a stopa korporativne marže opala sa 33,5% na kraju 2019. godine na 29,4%.
Što se tiče trgovine, uvoz se smanjio za -5,7% (posle pada od -0,7%), ali nešto manje od izvoza koji je opao za -6,1% (nakon prethodnog pada od -0,4%), pokazuju podaci Instituta za statistiku.
Međutim, mere koje je donela izvršna vlast ograničila je pad kupovne moći (-0,4% nakon rasta od +0,7%). „Pad dodate vrednosti koji proizvode individualni preduzetnici delimično je nadoknađen subvencijama iz fonda za solidarnost“, dok je uz korišćenje rada na kraće vreme koje se odnosilo na trećinu zaposlenih u aprilu, „nadoknađen“ nagli pad zarade u domaćinstvima zahvaljujući snažnim ubrzanjem socijalnih davanja u gotovini (+ 2,8% nakon + 0,4%).
Usled nemogućnosti kupovine, stopa štednje naglo je porasla na 19,6% u prvom kvartalu, u poređenju sa 15,1% u poslednja tri meseca 2019. godine, dok je finansijska štednja doživela još impresivniji rast od 10,4% (sa prethodnih 4,6%).