Vujović: Usvajanje budžeta za 2015. će biti najteži korak

Najteži deo u prvoj fazi donošenja mera koje je Srbija pokrenula u okviru sporazuma sa MMF-om biće usvajanje budžeta za 2015, kaže Dušan Vujović.

U taj dokument je potrebno uključiti sve mere i zakone neophodne za implementaciju propisa i institucionalne promene, rekao je ministar finansija Dušan Vujović u intervjuu za poslovni magazin Kord.

„Od prethodnog neuspešnog aranžmana sa MMF-om, potpisanog u septembru 2011, imali smo seriju novih pokušaja da se dogovori uverljiv program sa Fondom, međutim, ti pokušaji nisu urodili plodom. U međuvremenu je naš fiskalni deficit dostigao neodrživo visok nivo, što je dovelo do potrebe za još opsežnijim reformama i prilagođavanjem“, rekao je ministar.

„Pred nama je težak zadatak da pokažemo spremnost na nastavak reformi. Postigli smo sporazum o nizu važnih makro-ekonomskih i strukturnih reformi povezanih sa neodrživim preduzećima, državnim energetskim monopolistima, kao i o infrastrukturnim i reformama javne administracije“, navodi Vujović. 

Ministar napominje da je najvažnije da Beograd dokaže MMF-u da može biti pouzdan partner, da će planirane fiskalne i strukturne reforme povesti Srbiju održivim putem, pokrenuti otvaranje novih radnih mesta i doneti dobrobit svim građanima. 

„Iako su unapređenje strukture preduzeća i upravljanja osnova za bolje rezultate javnog sektora, u ovoj fazi nismo razgovarali o detaljima programa restrukture tih preduzeća sa MMF-om“, rekao je on. Dodao je, međutim, da će Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj u predstojećim nedeljama predočiti koordinisane akcije u cilju formiranja sveobuhvatnih programa restrukture za EPS, Železnice Srbije, Srbijagas i druga javna preduzeća. 

Za izradu i implementaciju tih programa biće potrebne dve do tri godine, ali će Srbija na kraju biti oslobođena neodrživih fiskalnih posledica koje su javna preduzeća izazivala u prošlosti, zaključio je ministar. 

„U ovoj fazi, najvažnija mera je da se ograniči uticaj Srbijagasa, EPS-a i Železnica Srbije na budžetski deficit i javni dug. U prošlosti, izdavanje državnih garancija za kratkoročne kredite javnim preduzećima predstavljalo je glavni kanal kroz koji je loše poslovanje tih kompanija uticalo na narastanje javnog deficita i duga. Taj kanal će u budućnosti biti zatvoren, a državne garancije će jedino biti dostupne za dugoročne kredite međunarodnih finansijskih institucija“, izjavio je Vujović. 

On je, takođe, odgovorio na pitanje o kontradiktornim izjavama srpskih zvaničnika povodom privatizacije Telekoma Srbije. 

„Premijer Aleksandar Vučić izrazio je nadu i želju da Telekom Srbije bude privatizovan“, rekao je Vujović, naglašavajući ekonomsku stranu ovog procesa. „U pravom trenutku i kada se svi ključni faktori koji utiču na cenu poklope, Telekom zaista može i treba da bude privatizovan. Uskoro ćemo pokrenuti tender kako bismo izabrali najboljeg kvalifikovanog savetnika i nadamo se da će se taj proces završiti tokom 2015. godine“, izjavio je Vujović. 

Ministar se, takođe, osvrnuo na uslove koje je MMF postavio Srbiji u sklopu trogodišnjeg aranžmana, ali i na uslove Evropske komisije za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. 

„Evropska komisija i MMF dele mišljenje o potrebi budžetskih ušteda. Oni nisu eksplicitno definisali način ostvarivanja ušteda, ali postizanje ekonomske samoodrživosti jeste uslov. U tom smislu, fiskalno prilagođavanje je među najvažnijim elementima i iz tog razloga je neizbežno“, zaključio je Vujović.