Pandemija korona virusa povećala je potrebu za negovateljskim poslovima u mnogim seoskim porodicama u Srbiji i to je najviše pogodilo žensku populaciju, kako mlađu, tako i stariju, kaže u razgovoru za organizaciju Ujedinjenih nacija, UN Women, Snežana Živadinović iz Udruženja za razvoj kreativnosti u Aleksincu.
Snežana je zagovornik ravnopravne raspodele brige o članovima domaćinstva i rada u domaćinstvu, posebno u ruralnim sredinama.
„Starije seoske žene su posebno u riziku tokom krize, jer neke od njih žive same u udaljenim i nepristupačnim selima. Ranije su se oslanjali na dobru volju svojih suseda da im donesu namirnice i druge potrepštine, ali sa uvedenim merama zaključavanja to više nije bilo moguće,“ kaže ona i dodaje da je pandemija donela mnogo izazova u ionako teškom životu žena iz sela u okolini Aleksinca.
Seoske žene koje žive u domaćinstvima sa više članova porodice stalno se suočavaju sa dodatnim teretom brige o deci, kućnim poslovima i drugim neplaćenim poslovima nege.
„Postoji više posuđa za pranje, više rublja, više hrane za čišćenje, više čišćenja za sve“, objašnjava i dodaje da to povećava stres i strah, pa je ženama na selu potrebna sveobuhvatna i raznolika podrška.
„Kroz različite izlaske na teren pokušali smo da slušamo te žene i naučimo o njihovim potrebama kako bismo na njih pravilno odgovorili. Razvili smo paket različitih usluga podrške na osnovu njihovih potreba i stvorili tim koji će ga podržati“ napominje Snežana Živadinović.
Naglašava da je to uključivalo medicinske savete i psihosocijalnu podršku, kao i neformalne i prijateljske razgovore.