Mlekari traže zaštitu države od mleka iz EU

Ukidanje kvota za proizvodnju mleka u EU od 1. 1. 2015. dovešće domaću mlekarsku industriju u vrlo tešku poziciju, smatraju u Udruženju za poljoprivredu PKS.

„Onog trenutka kada te kvote padnu, bićemo bukvalno pokriveni rekom mleka. Država treba da preduzme mere da zaštiti naše mlečno govedarstvo“, rekao je sekretar Udruženja Nenad Budimović.

On je ukazao da trenutno evropski proizvođači mleka plaćaju penale za to što proizvode više mleka, ali od sledeće godine više neće biti tih ograničenja. 

Kao primer za to koliki značaj i posledice može imati uvoz iz EU na tržište Srbije, Budimović je naveo da je u Srbiju za 10 meseci 2014. uvezeno surutke, koja je praktično nusproizvod pri proizvodnji sira, za čak 6,6 miliona dolara. 

Kada je reč o domaćem izvozu, prema njegovim rečima, od januara do oktobra ove godine vrednost izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bila je 2,4 milijarde dolara, što je 11,7 odsto više nego u istom lanjskom periodu. 

Suficit je za deset meseci povećan za 27,9 odsto, i to pre svega zahvaljujući povećanju izvoza proizvoda animalnog porekla – svinjskog mesa i sira fete, objasnio je Budimović. 

Takva kretanja, kako je rekao, uslovila je zabrana izvoza proizvoda iz EU na rusko tržište, što je kao „bljesak komete“ poguralo naš izvoz naročito u julu, da bi se potom sve vratilo u uobičajene tokove. 

Organizator skupa je Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu PKS, zajedno sa Međunarodnom Asocijacijom studenata (AIESEC), sa ciljem podizanja nivoa svesti o znacaju i potencijalu poljoprivrede u Srbiji. 

„Agrobiznis forum“ održava se od 2010. godine i predstavlja vid podsticaja mladima da započnu sopstveni biznis u poljoprivredi ili da se zaposle u ovom perspektivnom privrednom sektoru. 

Učesnicima se obratio i poznati agrarni novinar Zaharije Trnavčević koji je ukazao na značaj uvođenja novih znanja i tehnologija i udruživanja poljoprivrednika kako bi se u potpunosti iskoristili potencijali poljoprivrede koji su, prema njegovoj oceni, ravni značaju nafte za određene zemlje. 

On smatra i da treba maksimalno iskoristiti zemljišne resurse, svaki metar kvadratni i da Srbija treba da postane „zelena bašta Evrope“.