Kad ćemo prestići hrvatski BDP

Srpski predsednik Aleksandar Vučić ponovio je pre neki dan da će Srbija do kraja 2021. godine prestići Hrvatsku po ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP).

Vučić je za RTS rekao da je BDP Hrvatske 53,6, a Srbije 46 milijardi evra i dodao da je razlika do pre dve godine bila 10 milijardi evra.

„Sada je 7,6 milijardi evra u korist Hrvatske, bili su 100 godina ispred nas. Oni će na kraju godine imati BDP 48,3 milijarde evra, a mi 46,1. To je razlika od samo dve milijarde“, kazao je Vučić, podsećajući da će Hrvatska imati daleko veći privredni pad ove godine.

Kao i uvek u izjavama predsednika Vučića, na prvi pogled sve je tačno, ali u suštini nema prostora za radovanje nad „nesrećom“ Hrvatske koja će zbog kraha turističke sezone imati veliki privredni pad.

Tačno je da u tekućim evrima Hrvatska i Srbija tolilo proizvode koliko je rekao predsednik, ali u realnim Hrvatska nam izmiče. 

Hrvatska ima 60 odsto Stanovništa Srbije i po glavi stanovnika duplo veći BDP od Srbije: 13.270 evra po glavi stanovnika u odnosu na 6,3 hiljada evra po glavi stanovnika Srbije.

U osvrtu na istu ovakvu izjavu da će Srbija dostići Hrvatsku, ekonomista Vladimir Gligorov u tekstu za Novi magazin pokazuje da je u poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

Stvarni proizvod u sebe uključuje i inflaciju i promenu kursa što takođe utiče na kretanja nominalnih vrednosti.

Recimo, kurs kune se menjao, ali oko proseka koji je uglavnom stabilan. 

Dinar je, opet, depresirao do druge polovine 2012, od kada povremeno apresira ili depresira, a poslednje dve godine je otprilike tu gde je i danas. 

Ako se uporede nominalni i realni BDP u Srbiji i Hrvatskoj uticaji kursa i inflacije su jasni, kaže Gligorov. 

Realna kretanja pak ne pokazuju smanjenje rastojanja među njima, koje je opet vidljivo kod rasta srpske u poređenju sa hrvatskom proizvodnjom. Kuna je u poslednjih nekoliko godina uglavnom depresirala, dok je dinar bio stabilan. 

Tako da se u tekućim evrima srpska ukupna proizvodnja približava hrvatskoj (ono o čemu govori Vučić), dok u količinama proizvedenog zapravo ne.

Gledano unazad, Hrvatski BDP po stanovniku bio je oko 20 odsto veći od srpskog (nije bio mnogo veći od vojvođanskog) negde pred raspad Jugoslavije. Bio je gotovo dva puta veći od crnogorskog ili makedonskog. I svakako značajno veći od bugarskog i rumunskog.

Gledano unapred, zaista, ako Hrvatska doživi pad proizvodnje od gotovo 10 odsto ove godine, za razliku od srpskog pada od tri odsto, razlika u ukupnoj proizvodnji će se smanjiti, kaže ekonomista. 

„No, sledeće godine bi oporavak hrvatske privrede trebalo da bude značajno brži od srpskog jer je pad bio dublji. Tako da se ništa dugoročno ne može zaključiti na osnovu tih podataka“, smatra Gligorov. 

Kako kaže, stvarni, količinski, ukupni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku, nominalno, ona se povećava. I to u poslednjih desetak godina, koje su bile posebno rđave za Hrvatsku privredu, a u poređenju sa jugoslovenskim vremenom.