Evropske banke očekuju slabljenje kreditne aktivnosti za finansiranje nekretnina

Banke u Evropi očekuju spor oporavak kreditne aktivnosti namenjene nekretninama nakon pandemije COVID-19. Iako predstavnici banaka prognoziraju da će portfelji pozajmica namenjenih hotelima i maloprodaji biti pogođeni znatno više od kancelarijskih i drugih klasa nekretnina, većina njih veruje da će umanjenje biti u rasponu od nekoliko procentnih poena do najviše deset odsto. Ovo su neki od ranih nalaza iz ovogodišnjeg izdanja Barometra za kreditiranje nekretnine, koje prenosi specijalizovani portal Property Forum.

Barometar kreditiranja nekretnina je istraživanje koje konsultantska kuća KPMG sprovodi i redovno objavljuje proteklih deset godina, a ove godine je obuhvatio oko 60 evropskih banaka iz 11 zemalja tokom maja i juna.

Većina banaka je iz zemalja centralne i istočne Evrope, a izdanje za 2020. godinu takođe sadrži poseban odeljak o uticaju koji je koronavirus imao na finansiranje tržišta nekretnina.

Koordinatori Barometra su utvrdili da banke nemaju jedinstvena predviđanja za tok oporavka, te su institucijama ponudili više potencijalnih scenarija za budući oporavak.

Banke u najvećem broju slučajeva smatraju da će krivulje oporavka biti u obliku slova „U“ ili „štikliranja“, obzirom da po 27 odsto ispitanika predviđa upravo takvu budućnost za svoje portfelje.

Zajedničko za ove grupe banaka je to što planiraju da potencijalni oporavak bude sporiji u početku i da traje duže, pre nego što dođe do šireg ekonomskog oporavka.

Krivulje u obliku slova „V“ i „W“ očekuje 13, odnosno 17 odsto finansijskih institucija, dok su najpesimističniji grafikoni oporavka u obliku slova „L“ ili „saksofona“, koje impliciraju produženu stagnaciju, sa po manje od deset odsto ispitanika.

Jedan od indikatora nesigurnosti oporavka je i taj što 90 odsto banaka dalo nije moglo da se odluči za jedan scenario oporavka, već su izabrali najmanje dva projekcije.

Iako su u većini zemalja anketirane banke imale mešovita očekivanja u pogledu ekonomskih reultata, u Holandiji je krivulja u obliku „štikliranja“ (spor i stabilan rast nakon naglog pada) najzastupljenija i očekuje je 63 odsto banaka.

Što se tiče uticaja pandemije na kvalitet kreditnih portfelja, većina ispitanika smatra da je za hoteli (78 odsto ispitanika) i maloprodajni objekti (njih 60 odsto) izgubiti više od pet odsto vrednosti, dok je većina takođe uverena da industrijska i logistička postrojenja (77 odsto), poslovne zgrade (67 odsto) i alternativna imovina (57 odsto ispitanika) neće izgubiti više od pet odsto vrednosti

Trećina ispitanika smatra da će gubitak od umanjenja vrednosti za hotele biti veći od 20 odsto, dok je kancelarijski prostor bila jedina klasa nekretnina u kojoj niko od ispitanika nije očekivao smanjenje vrednosti veći od 20 odsto.

Banke u Poljskoj su najpesimističnije po pitanju kreditiranja komercijalnog prostora, jer učesnici ankete veruju da će njihovi zajmovi namenjeni maloprodajnim objektima biti umanjenje u proseku za više od 14 odsto.

Skoro 40 odsto ispitanika smatra da mere fizičkog distanciranja ili rada od kuće neće promeniti (ili da će čak povećati) potražnju za kancelarijskim prostorom, 31 odsto očekuje smanjenu potražnju, dok 30 odsto nije sigurno.

Većina predstavnika banaka na Kipru i u Češkoj smatra da neće biti smanjenja potražnje ili da će potražnja čak porasti, dok većina ispitanika u Bugarskoj, Holandiji i Mađarskoj predviđa smanjenje potražnje za ovim tipom poslovnog prostora.

Oko 35 odsto ispitanika smatra da su mere koje su do sada preduzele centralne banke ili nacionalne vlade značajno umanjile negativni uticaj pandemije, dok četvrtina učesnika nije zadovoljno njima. 

Preko 60 odsto anketiranih banaka u Rumuniji, Finskoj i Holandiji veruje da su mere centralnih vlasti značajno umanjile negativan uticaj pandemije na finansiranje nekretnina.

Od svih pitanja koja se tiču COVID-a, najveći konsenzus je bio vidljiv za upit o poslovnoj strategiji potencijalnih zajmoprimaca nakon pandemije, obzirom da je 77 odsto ispitanih kazalo da će način poslovanja i biznis-strategija u doba korone potencijalnog zajmoprimca igrati glavnu ulogu u donošenju odluke o izdavanju kredita.