Fiskalni savet traži smanjenje deficita, kontrolu rasta penzija i plata

Fiskalni savet trenutno očekuje da bi pad domaće proizvodnje u 2020. mogao da bude oko 3 odsto, a Srbija neće imati toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju, navodi se u poslednjoj analizi koje je objavilo to nezavisno državno telo.

Dodaje se da se do kraja godine očekuje pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 3 odsto na međugodišnjem nivou, ali da on može da bude još oštriji ako se u drugom polugođu ponovo uvedu rigorozne mere.

Pad BDP-a Srbije biće manji od većine evropskih zemalja, ne zbog boljih ekonomskih politika, već usled strukture domaće privrede, koja se više od evropskog proseka oslanja na proizvodnju egzistencijalnih dobara.

„Deficit države u 2020. biće rekordanih 7 odsto BDP-a, javni dug na kraju godine nešto preko 60 odsto BDP-a, a snažno rastu i unutrašnje neravnoteže budžeta. Ovo poslednje posledica je pre svega neumereno velikog povećanja plata u javnom sektoru od skoro 10 odsto s kojim se ušlo u 2020. godinu. Ttoliki rast plata bio bi preveliki i da je privreda ostvarila planirani rast od 4 odsto“, navodi se u analizi.

Kao jedan od razloga za smanjenje manevarskog prostora navodi se i „neracionalno zaduživanje i potrošnja preko 600 miliona evra za isplatu 100 evra punoletnim građanima, ali i ranije uočenih grešaka fiskalne politike, poput dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u zdravstvo

Kao mere koje treba preduzeti, Fiskalni savet navodi:

• smanjenje deficita u narednoj godini na oko 2 odst BDP-a da bi se zaustavio rast javnog duga i vratila fiskalna stabilnost;
• povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu, i
• kontrolu rasta penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini (opravdano bi bilo potpuno zamrzavanje zarada).

Bez obzira na preduzete mere, Fiskalni savet procenjuje da će se broj zaposlenih smanjiti za između 30.000 i 50.000 radnih mesta, a eventualni novi paket pomoći privredi morao bi da bude „daleko manji od prvog, selektivan i privremen“.

„(To) konkretno znači da pomoć više ne bi smela da se daje preduzećima koja u krizi ne trpe velike gubitke, niti onim preduzećima koja nemaju šansu da se oporave ni s novim paketom državnom pomoći. Zato je sada presudno da se naprave dobre analize koje bi pokazale u kojim slučajevima je dodatna pomoć države potrebna, ali i u kojim je svrsishodna,

Dodaje se i da prilagođavanje budžeta u 2021. trebalo bi ostvariti prvenstveno kontrolom penzija i plata u javnom sektoru a nikako smanjenjem javnih investicija.

„U 2021. potrebno je povećati ulaganja države u infrastrukturu, a sredstva za to mogu se obezbediti smanjenjem prevelikih ulaganja u bezbednosni sektor… U zdravstvo nije dovoljno ulagano decenijama zbog čega su objektivni pokazatelji koji mere opremljenost i kvalitet usluga zdravstvenog sistema Srbije loši. Posmatrano na 100.000 stanovnika, državno zdravstvo u Srbiji ima upola manje CT skenera, Gama kamera i jedinica za radio terapiju i čak tri do četiri puta manje PET skenera, magnetnih rezonanci i jedinica za angiografiju nego što je to slučaj u zemljama centralne i istočne Evrope. Uz to, Srbiji nedostaje medicinsko osoblje i to posebno lekari specijalisti i hirurzi“, zaključuje se u analizi.