Kremlj od 41 milijardera tražio da dokažu svoj patriotizam u suočenju sa sankcijama zapada.
Tražeći izlaz iz krize, predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se 41 oligarhu. Cilj razgovora je bio da milijarderi doprinesu tome da se zajedničkim snagama stabilizuje kurs rublje, da narod ne hrli da sa bankovnih računa diže rublje i pretvara ih u devize, ili da kupuje sve što mu dođe pod ruku.
U Jekaterinskoj dvorani u Kremlju Putin je biznismenima rekao da je spreman na otvoren razgovor o bilo kom pitanju i ponovio predlog o potpunoj amnestiji kapitala za one koji novac vrate u zemlju.
Među biznismenima iz raznih sfera, koji su oko okruglog stola sedeli po azbučnom redu, bio je vlasnik „AFK sistema“ Vladimir Jeftušenkov. On je poslednjih meseci bio u kućnom pritvoru, ali je Putin već ranije rekao da istražni organi nisu pronašli dokaze da je bio saučesnik u pranju novca prilikom kupovine „Bašnjefta“. Dolazak Jeftušenkova u Kremlj bio je svojevrsna rehabilitacija tog milijardera, koja je uticala i na rast cena akcija njegove kompanije.
Među milijarderima su bili Ališer Usmanov, po „Forbsovim“ rang-listama najbogatiji građanin Rusije, zatim Viktor Vekselberg vlasnik grupe „Renova“, Vladimir Lisin, jedan od vlasnika Lipeckog metalurskog kombinata, bankar Petar Aven predsednik Alfa banke, Mihail Prohorov, vlasnik „Oneksima“, Vladimir Potanjin, vlasnik „Noriljskog nikla“, Aleksej Mordaošov, predsednik „Severostalja“, aluminijski magnat Oleg Deripaska, vlasnik „Baznog elementa“, kao i Roman Abramovič, vlasnik brojnih kompanija. Od naftaša su bili Vagit Alekperov, predsednik „Lukojla“, i Vladimir Bogadonov, vlasnik „Surgutnefte gasa“, kao i Sulejman Kerimov, vlasnik kompanije „Nafta–Moskva“.
Milijarderi su zamoljeni da do Nove godine „prodaju valutu u porcijama“. Jednostavno rečeno, izvoznici će deo deviza prodavati državi po rasporedu koji su sačinili članovi vlade. Za dve-tri nedelje bi izvoznici prodali od 20 do 30 milijardi dolara, što bi trebalo da umiri devizno tržište. Putin je to nazvao građanskom odgovornošću.
Bilo je i onih koji su Putinu rekli da imaju kredite u dolarima ili evrima, a sada je rublja prešla u „slobodno plivanje“. Neke od naftno-gasnih kompanija su stvorile velike devizne rezerve, a praktično nemaju dugova.
Putin je hteo da motiviše biznismene i da rašire lepezu ulaganja. To je rak-rana ruske ekonomije, jer se najviše bogatih ljudi nalazi u sferi prodaje sirovina, nafte, gasa, metala, a malo je onih koji su spremni da ulažu prerađivačku industriju. Putin je pozvao biznismene da ulažu novac koji imaju u proizvodnju da bi se prevladale zapadne sankcije.
Pozvao je biznismene da budu odgovorni i prema svojim velikim radnim kolektivima, standardu zaposlenih i socijalnim pitanjima, da se ne smanjuje broj zaposlenih:
„I država mora da oseća vas i mi nameravamo blisko da sarađujemo sa vama“, istakao je Putin.
Finansijeri prognoziraju da bi zbog pada cene nafte 2015. godine ruski budžet mogao da izgubi 331 milijardu rubalja. Poznati ruski ekonomista Igor Nikolajev kaže da će se najverovatnije iduće godine zaustaviti pad cena nafte, ali će one ostati i dalje niske, što je loše za Rusiju. Putin je već tražio da se državni budžet smanji za pet odsto, jedino se neće rezati planirani troškovi armije.
Vulin