Kakve posledice može da ima niska cena nafte?

Nafta je sve jeftinija, ali to nam se može obiti o glavu, ocenjuje u komentaru urednik privredne redakcije Dojče vele Henrik Beme.

On smatra da je sadašnji „nemir samo nagoveštaj oluja u sledećoj godini“ ako cena nafte ne napusti „zonu apsurdne jeftinoće“.

Na pitanje čeka li Nemačku i čitavu evrozonu dobra 2015. godina Beme kaže:“To se ne bi moglo reći, pogotovo ako cena nafte ostane niska“.

„Već sada su svetska tržišta izuzetno nervozna i to je pokazala žestoka oscilacija vrednosti na berzama proteklih sedmica. Ako cene i dalje budu padale, zona evra bi mogla još dublje da zaglibi u zamku deflacije, kada je novac zapravo vredniji od robe“, piše Beme. 

Drugim recima, objašnjava on, ljudi odlažu velike kupovine a firme svoje investicije – jer bi sve moglo da bude još jeftinije. Zbog smanjene potražnje, cene još više padaju – preti duga faza stagnacije. Primer za to je trenutno Japan, treća ekonomija u svetu, napominje urednik privredne redakcije Dojče vele. 

On dodaje da još jedna opasnost vreba i iz zemalja u kojima se eksploatiše nafta. Ozbiljne turbulencije prete, na primer u Venecueli ili Rusiji, zemljama koje su zavisne od prihoda od nafte još više nego drugi. 

Kada je rec o Rusiji, mešavina sankcija i pada cena nafte već pokazuje žestoko dejstvo. Nacionalna valuta je u slobodnom padu, iz zemlje se masovno povlači novac, a investitori su izgubili poverenje u privredu te zemlje, konstatuje Beme. 

„Ali grdno se varaju oni koji misle da bi bankrot Putinove Rusije bio bez posledica po Zapad. Čitavo stanje opasno podseća na krizu zemalja u brzom razvoju s kraja devedesetih, kada su MMF i Svetska banka pomogli Rusiji sa mnogo milijardi dolara. Tako nešto bi danas već i iz političkih razloga bilo nemoguće, tim pre što je i tada mnogo od tih milijardi potonulo u mračnim kanalima u Rusiji“, smatra Beme. 

Ako Rusija objavi da je platežno nesposobna, onda će, dodaje on, pomenuti stručnjaci svoje lepe prognoze ekonomskog rasta morati ponovo da izračunaju. To, napominje, važi i za Sjedinjene Države koje su od početka procesa frakinga (dobijanje nafte iz škriljaca) značajan proizvođač nafte i koje su doprinele prevelikoj ponudi na svetskom tržištu, pa samim tim i padu cene. 

I tu vreba prava opasnost: fraking-koncerni su za finansiranje skupe tehnologije uzeli velike i skupe kredite. Međutim, postoji granica posle koje se takva tehnologija više ne isplati. Ako ove firme bankrotiraju, onda bi moglo doći do sličnog finansijskog sloma kao 2008. godine, koji je izazvan mehurom stambenih kredita u SAD, upozorava urednik DW, i kaže da ni tu ne bi bio kraj. 

Još jedan znak upozorenja je što ministar za naftu Saudijske Arabije prvi put priznaje da se ta naftna super sila mora „pobrinuti“ za svoju dominaciju na tržištu nafte. 

„Zbog svega toga nam ostaje da se nadamo da će se cena nafte naredne godine stabilizovati i napustiti ovu zonu apsurdne jeftinoće. Ako se to ne dogodi – a trenutno ne izgleda da će tako biti – onda je nemir poslednjih sedmica samo blagi nagoveštaj oluja koje nas čekaju sledeće godine“, zaključuje Beme u komentaru koji donosi današni Dojče vele.