Penzije u 2021. godini – Vlast jedno obećava MMF-u, a drugo penzionerima

Sreća pa penzioneri ne čitaju duge izveštaje MMF-a o reviziji aranžmana sa Srbijom, ali da čitaju s pravom bi pitali šta je tačno: ono što je Vlada obećala ovoj finansijskoj instituciji, ili ono što ovih dana obećava iz televizora.

Naime, prvo predsednik Vučić, a zatim i ministar finansija Siniša Mali obećali su povećanje penzija veće nego što to predviđa sadašnja švajcarska formula po kojoj se penzije usklađuju 50 odsto sa inflacijom, a 50 odsto sa rastom cena.

Iz izjave ministra jasno je da se sa MMF-om razgovara o korekciji formule po kojoj se penzije obračunavaju. To potvrđuje i MMF u svom dokumentu.

„Ako dođe do korekcije formule, ići će se u pravcu da u narednim godinama penzionerska primanja budu veća u odnosu na iznos koji bi omogućila primena te dosadašnje formule“, objasnio je Mali.

Što se tiče MMF-a, oni su Vladi savetovali da se usklađivanje penzija nastavi po švajcarskoj formuli bez jednokratnih isplata i ad-hok povećanja, navodi se u nedavno objavljenoj četvrtoj reviziji aranžmana. Vlada se obavezala da neće biti jednokratnih povećanja.

Vlada Srbije se obevezala i da će povećanje penzija i plata biti strogo ograničeno i da će se u budžetu stvoriti prostor za javne investicije, kako i MMF predlaže.

Ono što je važno, Vlada Srbije će automatski odustati od indeksacije ako izdvajanja za penziju pređu 11 odsto BDP. Trenutno su na oko 10,2 odsto BDP. 

Prema oceni Fiskalnog saveta, postojeća kriza ne zahteva zamrzavanje penzija u narednoj godini – ali je neophodno dograditi švajcarsku formulu do kraja ove godine. 

Nadograđena švajcarska formula bi omogućila da penzije u kriznim vremenima, kao sada, rastu nešto sporije, a da u periodima privredne ekspanzije rastu nešto brže kako bi što bolje pratile rast zarada. 

Konkretno, u periodima krize kao što je sada, kada BDP pada, prosečne zarade često nastavljaju da delimično rastu, što dovodi do indeksacije penzija koja je iznad rasta BDP-a.

Prema predlogu Saveta, to bi uz postojeće ekonomske projekcije za sledeću godinu (Rast BDP 6 odsto, deficit dva odsto BDP), značilo indeksaciju penzija 75% sa inflacijom i 25% sa zaradama u 2021. godini. 

Ako bi se primenila trenutna formula, penzije bi porasle između 5 i 6 odsto, izračunao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić uz ocenu da bi, s obzirom na krizu, taj rast trebalo da bude manji, oko tri odsto. 

Zato se i on zalaže za korekciju švajcarske formule tako da penzije u krizi sporije rastu, a da u bolja vremena i penzioneri osete taj boljitak.

Dodaje da „švajcarsku formulu“ ne bi trebalo nikako korigovati tako da ona obezbedi neki vrlo visok rast penzija koji bi obezbedio dostizanje cilja koji je Vlada Srbije postavila da prosek penzija bude 440 evra 2025. godine.

Taj cilj on ocenjuje kao nerealan i pre postojeće krize, i kaže da je sada još nerealniji jer podrazumeva da penzije prosečno godišnje rastu po 13 posto.

„Niko nikada nije uspeo da penzije mogu da rastu brže nego što raste privreda. A privreda u najboljem slučaju može da prosečno raste oko pet posto. Možda i da se neki dodatni rast ostvari po osnovu jačanja dinara“, kaže on.