Sa čim idemo pred Trampa: Dosadašnji sporazumi Beograda i Prištine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova* Avdulah Hoti potpisaće popodne ekonomske sporazume u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa. U dokumentu navodno nema tačke o uzajamnom priznanju. 

Podsećamo na dosadašnje sporazume Beograda i Prištine i trgovinske odnose.

Srbija sa Kosovom beleži konstantni suficit u robnoj razmeni. Međutim, izvoz robe iz Srbije na Kosovo u 2019. pao je na 84,7 miliona evra sa 412 miliona evra u 2018. godini nakon što je Priština uvela carine na uvoz srpske robe, pokazuju podaci CEFTA sajta. 

Sa Kosova je u Srbiju u 2018. godine ušla roba vrednosti 33 miliona evra (za 2019. nema podatka). Takođe, nema informacija o razmeni usluga. 

Beograd i Priština su poslednjih godina, u brojčanom smislu, zabeležili napredak u zaključivanju sporazuma, više od 30 uglavnom tehničkih sporazuma. 

Međutim, primena mnogih od njih je spora i nepotpuna, ocenjuje se u prošlogodišnjem brifingu Evropskog parlamenta.

Trgovinski embargo između Srbije i Kosova prestao je 2011. kada se  Srbija složila da prihvati robu sa pečatom „kosovske carine“, bez nacionalnog grba ili zastave. 

U 2017. godini Srbija je činila 12 odsto kosovske spoljne trgovine. 

Međutim, u novembru 2018. godine ekonomski odnosi naišli su na još jednu prepreku: dve nedelje nakon uvođenja carina od 10 odsto na uvoz iz Srbije kao odgovor na kampanju Srbije  protiv međunarodnog priznanja Kosova, Priština je podigla carine na 100 odsto, nakon što je Srbija blokirala kandidaturu Kosova za pridruživanje Interpolu. 

Kako se navodi u dokumentu Evropskog parlamenta koji je pripremila Služba evropskog parlamenta za istaživanje, procenjuje se da je ta mera izgubljenog izvoza Srbiju koštala oko 40 miliona evra mesečno. 

Odupirući se snažnom pritisku EU i SAD da smanje carine, Kosovo* se obavezalo da će ih zadržati dok ih Srbija ne prizna; (od tada je malo ublažilo svoj stav, zahtevajući umesto toga „međunarodnu garanciju“ pregovora koji vode ka uzajamnom priznavanju). 

Podsećamo, taksu na uvoz robe iz Srbije, Priština je ukinula u martu 2020. godine.

Telekomunikacije su jedno od  područja gde je došlo do pomaka. Sporazum je postignut 2016. i daje Kosovu* svoj međunarodni pozivni broj, dok podružnici srpskog državnog Telekoma Srbija omogućava da nastavi da posluje na Kosovu.

U oblasti energetike, Beograd i Priština su potpisali energetski sporazum 2015. godine. U dokumentu Evropskog parlamenta se navodi da je „Srbija odbila da ispuni svoje obaveze o snabdevanju Prištinom u martu 2018. godine, narušavajući mrežu ne samo na Kosovu već takođe širom Evrope“. 

Kako se navodi, Srbija takođe ne plaća Kosovu* za korišćenje njegovih interkonektivnih vodova.

Priština tvrdi da je ovo koštalo 52 miliona evra izgubljenog prihoda od 2008. godine

U analizi Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), navodi se da je oblast energetike je bila važna stavka i u procesima pregovora Beograda i Prištine od 2011.

Navodi se da taj sporazum o energetici koji su pregovarači postigli do danas nije primenjen. 

Srbija je kao glavno postignuće pregovora isticala formiranje kompanije „ElektroSever“ a koju je kosovska strana, posle brojnih problema oko registracije, retroaktivno registrovala. 

To je nastavilo da bude predmet spora dve strane zbog netransparentnog prihvatanja registracije koja je ranije više puta odbijana. 

Delovi sporazuma koji podrazumevaju razgraničenje dva elektrosistema takođe nisu primenjeni, niti je Kosovo primljeno u Evropsku mrežu operatera za prenos električne energije. 

Jezero Gazivode i hidrosistem Ibar-Lepenac, kao važni resursi za obe strane, nisu bili predmet pregovora. 

Kao i ostali sporazumi postignuti u Briselu energetika zalazi u pitanje imovine koje je, takođe, predmet spora dve strane koje se izjašnjavaju da je imovina u njihovom vlasništvu. 

Iako se energetika, a posebno resursi na teritoriji Kosova tretiraju kao važna pitanja za Srbiju, do danas u javnosti nije predstavljen plan za rešavanje ovih pitanja, niti platforma koja bi bila osnova za pregovore sa Prištinom, ističe se u analizi .