Hoće li se dolar i evro izjednačiti?

Američki dolar je sve skuplji za građane evrozone, što baš i ne raduje turiste i uvoznike, ali može pomoći u oporavku evropske privrede.

Uz to, postoji i velika opasnost: gubitak poverenja u evro.

Prošlog marta se za jedan evro mogao dobiti jedan dolar i 39 centi, u septembru je evro vredeo dolar i 29 centi, danas je kursna lista oko 1,19 dolara za jedan evro. To znači da je već dostignuta najniža vrednost od 2006. godine, mada taj razvoj nikoga nije iznenadio.

Američka privreda raste u toj meri da i tamošnja Centralna banka (FED) ponovo razmišlja o podizanju kamatnih stopa. Za to vreme, Evropska centralna banka (ECB) mora da „olabavi“ fiskalnu politiku, kako bi podstakla slabu privredu. 

„U načelu se događa ono što su mnogi analitičari nagoveštavali sve vreme“, tvrdi Štefan Šnajder, ekonomista Dojče banke. On i njegove kolege misle da će dolar sve više da jača u godinama koje dolaze i opet se čuju nagađanja da će na kraju doći do pariteta (1 evro = 1 dolar). 

Za ovog ekonomistu to ne mora da postane problem. Sasvim suprotno od toga: „jeftin“ evro, evropske proizvode čini jeftinijim na svetskom tržištu i zemlje izvoznice poput Nemačke od toga mogu da imaju velike koristi. Evropska preduzeća tako postaju konkurentnija u odnosu na ona iz Japana, nakon što je tamošnja valuta proteklih godina izgubila na vrednosti. 

„Slab“ evro je i u duhu politike Evropske centralne banke. Njen šef Mario Dragi je za list Handelsblat rekao kako kursna lista nije među ciljevima politike ECB, ali je ona važna za stabilnost cena i privredni rast. 

Tim pre što je cena nafte (koja se tradicionalno obračunava u dolarima) neuobičajeno jeftina. Kada bi taj trošak opterećivao privredu zone evra, onda bi to moglo da „uguši“ privredni rast. Ali ovako nije samo nafta, nego su i druge sirovine trenutno razmerno jeftine. To nije samo dobro za izvoznika-rekordera poput Nemačke, nego i za druge evropske zemlje okrenute izvozu, poput Italije, Francuske ili Španije. 

Kada je reč o Grčkoj, tu i stručnjaci jedva imaju šta novog da kažu: privreda se teško oporavlja, a finansijska tržišta su zabrinuta da će buduća vlada (a na njenom čelu bi lako mogla da bude levo orijentisana stranka Siriza), zaista obustaviti otplate kredita. „Diskusija o Grčkoj je tu elementarna: psihološki je to veliko opterećenje i to se odražava na finansijskim tržištima“, objašnjava Folker Helmejer iz Pokrajinske banke Bremena. „To se naravno uklapa i u konstrukciju gospodina Dragija. Poželjan je slab evro kako bi se pozitivno uticalo na ekonomije, posebno zemalja juga Evrope.“ 

Utoliko je i Mario Dragi u ovom intervjuu još jednom najavio i dodatno podstakao inflaciju u evrozoni, „po potrebi i neophodnim dodatnim merama“, kaže direktor ECB. Drugim rečima, masovnim otkupom državnih obveznica, čime bi na tržište novca stigle nove količine novca. Isti bi trebalo da posluži za dalje investicije, ali i tako će i pasti vrednost evropske valute prema dolaru. 

Za analitičara Kristofa Cvermana, to je veoma opasna „igra“. On upozorava da strani investitori u zemljama zone evra sa svojim ulozima beleže još samo gubitke i to bi moglo da znači da će evro još više izgubiti na vrednosti. „Videćemo da će evro mnogo brže pasti nego što bi nekome bilo milo“, upozorava Cverman. „Lako se može dogoditi da će to izazvati novu krizu u zoni evra, sasvim jednostavno zbog toga jer se naglo gubi poverenje u evro ili u Evropu.“ 

Njegov je zaključak da je gubitak poverenja mnogo opasniji nego „život sa jakim evrom“. A toga bi trebalo da se prisete i nemački izvoznici. „Veliki nemački izvoznici su uspevali da posluju i sa kursom od 1,4 prema dolaru. Čak i tako su bili konkurentni na svetskom tržištu.“