Arandarenko: Ponovio bih 100 evra, ali ne za penzionere

Ne vidim da se išta radi na tome da se pomogne onima koji su najgore prošli u ovoj krizi. Oni nisu lako vidljivi, država bi trebalo da se potrudi da ih nađe. A drugi način je da se ponove ona davanja od 100 evra, ali ne za penzionere, ocenio je za Novu ekonomiju Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskom fakulteta u Beogradu.

Kako je rekao, iako je i on na početku bio protiv te mere jer je novac dat svima, ta mera je, ističe on, jako uticala na smanjene nejednakosti i siromaštva u Srbiji.

Podsećamo, za isplatu pomoći od 100 evra svima koji su se prijavili, Vlada je potrošila 600 miliona evra, što su ekonomisti kritikovali kao meru bez efekta. 

„Meni se ta mera (100 evra) uslovno dopala jer pokazuje snagu osnovnog dohotka u ovakvim situacijama. Naše vlasti, naravno, nisu imale svest o tome, mislili su da će tako da povećaju tražnju“, kaže  on i dodaje da je mera pomogla da se nadoknadi gubitak koji je imalo mnogo ljudi. 

„Ja lično ne bih imao ništa protiv da se ponovi 100 evra, ali deci, ne penzionerima“. 

On ocenjuje da ga aktuelna situacija sa povećanjem penzija podseća na 2009. godinu.

„Sad su podigli penzije, što veoma liči na 2009. godinu kad su dobili povećanje, a dobili su još jedno vanredno. Sad opet to rade u istoj situaciji“, kaže profesor Arandarenko.

On raniju jednokratnu pomoć penzionerima od 4.000 dinara označava kao „nepotrebnu i razbacivanje“. 

„Bolje da su deci dali pare. Da su dali deci, siromaštvo dece bi palo jer je siromaštvo veće među decom nego penzionerima. Deca su boljka i u normalnim okolnostima“, kaže on.

Poredeći ovu krizu sa 2009.godinom, on kaže da je sve slično, čak se i balon cena nekretnina ne smiruje. 

„Ova zima će biti gora nego 2009. godine i vlasti bi morale da misle o kategorijama stanovništa koje su dosad nekako preživele“, navodi on. On dodaje da su druge zemlje  tu napravile pomak u odnosu na nas jer su nadoknadile minus kategorijama stanovništva koje su imale veliki gubitak zbog pandemije. 

Neke zemlje  su isplaćivale dvostruki iznosi socijalne pomoći, oni koji su otpušteni njima je odbravana pomoć za nezaposlene ili jednokratna pomoć bez obzira što nemaju pravo na to. 

Međutim, Srbija je pre dve godine smanjila naknadne za nezaposlenost. Ona više nije 80 odsto minimalne bruto plate, nego je sada oko 67 odsto, navodi on. 

„Oni koji sada dobijaju naknadu za nezaposlenost ne dobijaju bogzna šta. A najveći broj nezaposlenih (prethodno radili na ugovor o delu ili PP poslove, prim. novinara) nema pravo na naknadu, dok su u drugim zemljama dobili naknadu“.

On podseća i na građane koji su radili u u inostranstvu, njih oko 150.000, koji su se vratili jer su bili u inostranstvu na crno, i na nekim slabim ugovorima. 

„Ima onih koji su navikli da organizuju svoj život oko tromesečnih ili šestomesečnih mesečnih poslova u Nemačkoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj. A sad to nema“, kaže Arandarenko i dodaje da ima načina da se oni registruju tako što bi dokazali da su imali dozvolu boravka  za vreme pandemije u nekoj od stranih zemalja.