Održan treći Nelt Customer Day
Tradicionalnom događaju prisustvovali su predstavnici Neltovih partnerskih kompanija iz Srbije i regiona
Srbija sada nije zemlja jabuka, ali ima sve preduslove da to postane, tvrde vodeći proizvođači u zemlji.
Sa svojim geografskim položajem i vrlo povoljnim klimatskim uslovima naša zemlja bi mogla da bude daleko veći proizvođač ovog voća, nego što je to sada sa 18.296 hektara pod jabukom i ukupnom godišnjom proizvodnjom od 332.255 tona. To, poređenja radi, predstavlja ukupnu proizvodnju jedne veće kooperative u Italiji.
Domaći stručnjaci objašnjavaju da su jabuke, kada se radi o punoj tehnologiji uzgoja, ekonomski najznačajnija voćna vrsta. Problem je mali broj zasada pod protivgradnim mrežama, to što nedostaju sistemi navodnjavanja „kap po kap“ i antimraz sistem. Nemamo ni dobar deo hladnjača, koje se uglavnom nalaze na privatnim gazdinstvima, i kapacitet im je ispod pet hiljada tona. To nije konkurentno međunarodnom tržištu.
„Bez ovih stvari ne možemo računati proizvodnju jabuka“, objašnjava profesor Miladin Ševarlić, savetnik Ekonomskog instituta. – Imamo i zastarele sorte, i kod nas dominira „ajdared“, koja je na tržištu praktično prevaziđena za jelo. Za dobru proizvodnju potrebno je podizanje novih, savremenih zasada, čiji bi prinos, u fazi pune rodnosti, po hektaru iznosio 60 i više tona. S druge strane učešće prve klase jabuka iznosilo bi onda 80 odsto, a to je izvozno i cenovno najbitnije za ovo voće.
Profesor Ševarlić ističe da Srbija nema ni organizovanu nacionalnu prodaju, pa veliki broj individualnih proizvođača samostalno nastupa na tržištu. Tako sami sebi stvaraju konkurenciju.
Ipak, velike kompanije prepoznale su dobar posao u jabukama, a među njima je i „Delta Agrar“, najveći proizvođač i izvoznik ovog voća u Srbiji.
„Ono što govori u prilog da je Srbija na dobrom putu da postane zemlja jabuka svakako je podatak da je u 2013. povećana površina pod jabukama za 1.392 hektara, najvećim delom gusti zasadi sa 4.000 stabala jabuke na jednom hektaru“, rekao je za Večernje novosti Ivan Kostić, direktor „Delta Agrara“. – U tom periodu ukupna godišnja proizvodnja povećana je čak za 53,7 odsto. Tako intenzivna proizvodnja, koja u punoj rodnosti daje prinose na nivou 50 do 80 tona po hektaru, u odnosu na nacionalni prosek, koji iznosi svega 18 tona, u narednom periodu značajno bi mogla da promeni sliku Srbije kao proizvođača jabuka.
Kostić naglašava da svakih 1.000 hektara novopodignutih zasada za pet godina daje proizvodnju od 50.000 do 80.000 tona, dok stari način proizvodnje jabuke za pet godina daje proizvodnju od svega 18.000 tona:
Ukoliko bi se u Srbiji ovakav vid proizvodnje stimulisao u vidu subvencija za sadnice i opremu za podizanje novih zasada, naša zemlja bi u narednom periodu zaista mogla biti zemlja jabuka.
„Delta Agrar“ ima jedan od najvećih voćnjaka ovog tipa u Evropi, na čak 400 hektara, sa ukupnom godišnjom proizvodnjom od preko 16.000 tona.
Sa agroekonomske tačke gledišta profesor Ševarlić kaže da Srbiji nedostaje specijalizovana institucija, koja bi ispitivala regionalna i međunarodna tržišta voća i voćnih prerađevina. Tako bi naši proizvođači na vreme bili obavešteni o trendovima i o tome kako da se prilagođavaju.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Komplikovano pitanje, na koje nije moguce dati jednostavan odgovor. Zamisljao sam srecu, dobio zivot. Sad, kako krenuti? Mozda od cinjenice da sam mislio kako ce se stvari menjati na bolje, ali su one krenule prema gore? Kako sam mislio da cemo krenuti napred, a mi smo se vratili nazad? Kako figurativno zivimo u Atlantidi, a u realnosti smo pogodjeni nemastinom? Mislio sam da ce svet biti siri, a ispao je stvarno uzak. Sta ce doneti? Verovatno nesrecni dodatak, na poslednje korake, ovog vec umornog naroda.