Gde je zapelo u pregovorima sa Esmarkom?

Razlog što razgovori sa američkim Esmarkom o prodaji Železare Smederevo idu teško je pokušaj kupca da sklopi što povoljniji aranžman, smatraju ekonomisti.

Ministar privrede Željko Sertić izjavio je juče da razgovori s Esmarkom idu teško, čime je praktično nagovestio da je na relaciji Vlada Srbije – Esmark došlo do zastoja, a ekonomisti kao ključni razlog navode pokušaj potencijalnog kupca da dobije više novca nego sto se u prvom trenutku računalo.

Kako kažu, bili su uvereni da je vlada sa američkom kompanijom postigla mnogo čvršći dogovor, kao i da su uslovi precizirani mnogo pre nego što je raspisan tender.

Već izvesno vreme se, naime, spekulisalo da Evropska unija neće tako lako dozvoliti sklapanje ovog aranžmana jer on podrazumeva da Srbija obezbedi pomoć Esmarku, što se ne uklapa u evropska pravila. 

Vlada Srbije je zbog toga već zatražio podršku EU za davanje saglasnosti na plan restrukturiranja Železare i biznis plan američke kompanije Esmark kako bi Srbija bila u mogućnosti da uputi državnu pomoć. 

Ekonomista Goran Nikolić ocenjuje da je najverovatniji uzrok spora taj što je Esmark procenio da bi ulog Vlade Srbije trebalo da bude veći kako bi posao bio profitabilan. On kaže da se Vlada Srbija obavezala da preuzme dugove Železare koji iznose 520 miliona evra, kao i da će učestvovati u dokapitalizaciji sa preko 200 miliona evra, ali i ocenjuje da je Esmark procenio da mu ni to nije dovoljno. 

„Treba imati u vidu da Srbija nema svoju koksaru, da nema železnu rudu, jer se sve to uvozi i da su same plate vrlo mali deo ukupnih rashoda. Čak i da smanje plate, to je vrlo mali efekat na ukupno poslovanje Železare“, objašnjava Nikolić. 

Upitan da li je problem možda u tome što EU ne podržava davanje državne pomoći, Nikolić kaže da je stekao utisak da bi EU do kraja januara jednom takvom ulaganju, koje bi bilo jednokratno, mogla da „progleda kroz prste“, jer, kako ocenjuje, aranžman s MMF time ne bi bio ugrožen. „On bi doduše bio otežan jer bi to bilo jedno ulaganje koje bi prevazišlo nivo budžetske rezerve od 100 miliona evra“, ističe Nikolić. 

On, međutim, tvrdi da će na aranžman sa MMF-om presudno uticati drugi problemi, a ključni je Petrohemijski kompleks koji će biti jako teško rešiti. 

„Tako da ne mislim da su EU i sporazum sa MMF ključni faktori zastoja u prodaji Železare. Ključni faktor je procena Esmarka koliko je potrebno novca uložiti inicijalno da bi mogli da se nadaju da će imati profitabilnu proizvodnju“, ističe ovaj ekonomista. 

Sa njim je sagalasan i profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić koji kaže da Esmark pokušava maksimalno da iskoristi situaciju u svoju korist. 

„Moramo da prihvatimo da se nalazimo u jednoj surovoj tržišnoj privredi u kojoj dve strane, nejednake snage i motiva, pregovaraju. Potpuno mi je jasno da Esmark pokušava da iskoristi tu situaciju, u kojoj Srbiji gori pod nogama. Esmarku ne. Zato pokušava za sebe da pribavI što bolje uslove“, ističe on. 

Savić kaže da će Srbija na kraju verovatno morati da izdvoji veći novac nego što je planirala kada je raspisivala tender. „Ali ako će to dugoročno dovesti do povećanja proizvodnje, do očuvanja radnih mesta, povećanja izvoza i ako će dobici biti mnogo veći nego što su trenutni gubici, mislim da treba da prihvatimo takav sporazum“, ističe on. 

Osnivač i prvi čovek Esmark stil grupe Džejms Bušar je ranije rekao Tanjugu da će ta kompanija, ukoliko pobedi na tenderu, u srpsku čeličanu uložiti 400 miliona dolara u narednih nekoliko godina, kao i da neće biti otpuštanja.