Frilenseri i jutjuberi: Priznaju ih tinejdžeri i država, ali samo kad treba da se plati porez

Poreska uprava Srbije uzdrmala je pozamašnu domaću zajednicu koja radi na platformama kada je pre nekoliko dana saopštila „Znamo ko ste i da niste platili porez“. Naime, Poreska je utvrdila da  poreski obveznici, fizička lica koja u inostranstvu ostvaruju prihod pružanjem usluga razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranog jezika, grafičkog dizajna, zatim jutjuberi, influenseri ne plaćaju porez i druge doprinose.

Kako je najavljeno, Poreska je odvojila jedan broj inspektora za kontrolu. Akcenat je stavljen na uplate sa platformi kao što su Google, Upwork, Bibo Global Oppotunity, Airbnb, sa platnih kartica Skrill, Payoneer i Neteller i izvršena plaćanja prema Booking.com.

Poreska uprava je zatim pozvala sve koji su propustili da podnesu poreske prijave da pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno obračunaju porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i izmire svoje zakonske obaveze, kako bi izbegla prekršajnu odgovornost. Rok je kraj oktobra 2020. godine. 

Kako je ranije objavio Startit, uzorak Poreske pokazuje da je dosad svaki 100. frilenser prijavljivao prihode iz inostranstva. 

Koliko treba da se plati?

U kompaniji Paušal.rs kažu za Novu ekonomiju da koliko fizička lica ostvare prihode tako što rade za pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji, dužni su da sami obračunaju i plate porez (prema Zakonu o porezu na dohodak građana). 

Koliki će biti iznos poreza zavisi od: iznosa ostvarenog prihoda, šifre vrsta prihoda, da li je fizičko lice osigurano po nekom drugom osnovu, vrste ugovora itd. Sa aspekta oporezivanja nije bitno da li sredstva iz inostranstva nakon pruženih usluga stižu preko PayPall- a ili Payoneer- a ili direktno na devizni račun. 

Obaveza fizičkog lica je da u roku od 30 dana od prijema uplate podnese poresku prijavu PP OPO što može učiniti online putem portala ePorezi ili predajom dokumentacije nafležnoj filijali PU.

Ova poreska prijava se mora podnositi za svaku uplatu zasebno. Osnovica za obračun poreza i doprinosa je bruto prihod, koji se onda umanjuje za normirane troškove ili neoporezivi iznos zarade. Zatim se, u zavisnosti od izvrsenog posla i sklopljenog ugovora, obracunava visina poreza i doprinosa koje je potrebno platiti.  

Obačun dakle, zavisi od više faktora, ali okviran ukupan trošak iznosi oko 45% ostvarenih prihoda. Za pomoć pri obračunu ova lica se mogu obratiti Poreskoj upravi ili knjigovodstvenoj agenciji. 

Prema izjavama predstavnika Poreske uprave, svi koji primaju novac iz inostranstva po osnovu navedenih poslova imaju pravo na umanjenje od  20 odsto na bruto prihode na ime normiranih troškova. Onda na tu osnovicu plaćaji 20 odsto porez na prihod, 25,5 odsto doprinose za PIO i ako ne ostvaruju socijalno osiguranje u Srbiji, moraju da plate još 10,3 odsto. 

Priznajte nas u APR-u

Nakon objave vesti, fb grupe koje okupljaju ovu zajednicu su se usijale. U komentarima, „prozvani“ se slažu da treba da se plaća neki porez ali da se zakonski odredi sve i definiše „uz pomoć freelancera a nekih proizvoljnih cifara od ljudi koji nemaju pojma ništa o freelancing-u“.

Takođe, traži se poseban registarski broj u APR-u gde će se svaki freelancer imati PIB i plaćati taj porez kao firma ali samo ako ima neki prihod bez mesečnih dodatnih nameta. 

Prema istraživanjima Centra za javne politike, zajednica ljudi koji rade različite poslove preko platformi tzv. gig radnika, uopšte nije za potcenjivanje. 

Više desetina hiljada gig radnika iz Srbije i regiona rade preko opštih onlajn globalnih platformi poput Upwork, Freelancer, Guru i Fiverr, kao i specijalizovanih platformi, poput Engooa, ABC Tutora.

Na vodeću ulogu Srbije u platformskoj ekonomiji mereno po broju gig radnika po glavi stanovnika i po udelu u radnoj snazi po prvi put je ukazala studija Svetske banke iz 2015. godine.

Prema poslednjim podacima OLI Index (avgust 2020) gig radnici iz Srbije su prema broju aktivnih gig radnika u posmatranom periodu, među prvih 15 zemalja na svetu, navodi se u istraživanjima Centra.

Međutim, problem je što su radnici na platformama izuzetno ranjivi, a u pandemiji posebno. Kako pokazuje istraživanje, načešće imaju neodgovarajuće radne ugovore zbog čega su neke od zemalja s brojnim zajednicama gig radnika uvele mogućnost da ovi radnici ostvare naknadu za slučaj nezaposlenosti. Nažalost to i dalje nije slučaj sa Srbijom, iako postoje jasna rešenja koja bi mogla unaprediti njihov položaj.

Veliki uticaj na mlade

Ono što je takođe zanimljivo, frilenseri i internet poslovi su u javnosti prepoznati kao vrlo uticajni, ali se ne radi ništa da se te profesije priznaju kao zanimanje sa određenim pravima i obavezama, i kad je reč o radnom pravu i kad je reč o sadržaju koji kreiraju.

Prema poslednjem istraživanju CeSID i Propulsion, uz podršku USAID Srbija, influenseri su jako popularni među mladima koji najviše vremena provode na društvenim mrežama. 

Istraživanje objavljeno na strani programa Novapismenost.rs, pokazuje da dve trećine mladih u Srbiji mlađih od 25 godina, kaže da prati nekog influensera. Youtube i Instagram su dve mreže na kojima mladi najčešće prate influensere, 39% odnosno 38%.

Influenseri utiču na 44% mladih, od čega taj uticaj za većinu nije snažan već je reč o manjem uticaju ali se uticaj influensera povećava sa spuštanjem starosne granice, pa 56% mladih između 12 i 14 odnosno 52% mladih između 15 i 18 godina kaže da na njih utiču influenseri. Uticaj gde postoji (a on nije veliki), on je najvidljiviji u tri segmenta, (1) usvajanje trendova, (2) deljenje istih stavova i (3) sličan govor odnosno korišćenje istog jezika, i za sve ovo se slaže po 8% ispitanih. 

Goran Zarić iz programa Nova pismenost kaže za Bovu ekonomiju da su influenseri i jutjuberi bez sumnje zanimanja koja ostvaruju prihode, ponekad i pozamašne. Ljudi koji rade na društvenim mrežama zarađuju na različite načine: da li je neko brend ambasador, ili nekome plaćate za sponzorisane postove, mogući su različiti modeli prihodovanja, kaže Zarić koji se zalaže za regulisanje radnog statusa influensera. 

I.Pavlović