U Hrvatskoj raste otpor protiv eksploatacije nafte iz Jadrana

U Hrvatskoj raste otpor prema istraživanjima mogućih nalazišta nafte i gasa sa dna Jadranskog mora.

Vlada u Zagrebu suočava se sa brojnim kritikama, kako od organizacija iz te zemlje, tako i iz Slovenije i Italije.

Početkom januara, Vlada Hrvatske izabrala je na međunarodnom konkursu pet stranih kompanija s kojima bi tokom proleća trebalo da potpiše ugovor o koncesijama za deset podmorskih polja. Međutim, na vladin račun otada ne prestaju da stižu brojni, ekološki motivisani prigovori. Štaviše, kritikama su se pridružila i nevladina udruženja kao i nadležna ministarstva Italije i Slovenije. 

U Hrvatskoj u tome prednjači organizacija „Zelena akcija“, najaktivnija i najuspešnija tamošnja građanska organizacija koja se već punih 25 godina bavi zaštitom okoline. Njihove primedbe oko vladinog petroenergetskog plana na Jadranu sasvim su jednostavne – saradnja s naftnim kompanijama, navode oni poslednjih sedmica, pokrenuta je bez neophodnih priprema i u uslovima potpune nespremnosti institucija za projekat te veličine. Hrvatska još uvek ne raspolaže ni standardno neophodnom Strategijom upravljanja morskom okolinom i priobalnim područjem, krucijalnim dokumentom za upravljanje tako izuzetnim resursom kao što je Jadran.

„Umesto da taj tekst bude donet na početku, a da ga sledi zakonski propisana strateška studija o uticaju na okolinu za konkretna područja Jadrana, procedura je doslovno okrenuta naglavčke“, kaže za DW Bernard Ivčić, predsednik upravnog odbora „Zelene akcije“. On smatra da bi raspisivanje tendera za koncesionare moralo da usledi tek nakon dva navedena koraka, a ne na početku, kao što je to urađeno. 

„Ali ne, prvo su izabrani koncesionari“, nastavlja Ivčić, „a tek zatim ćemo da vidimo procenu uticaja na okolinu. Na kraju možda stigne i Strategija upravljanja, iako bi to bilo potpuno besmisleno“. 

„Zelena akcija“ zastupa stanovište da bi Jadranu trebalo pristupati kudikamo sistematičnije, bez paušalnih zahvata koji od svake procedure čine farsu. To udruženje dovodi u pitanje i započetu javnu raspravu o proceni uticaja na okolinu, budući da je konkurs za investitore već okončan, a sve je trebalo da bude organizovano obrnutim redosledom. Ako je donesena gotova odluka o broju koncesionara i konkretnim podmorskim poljima, prejudicira se studija uticaja na okolinu koja bi tek trebalo da odgovoriti na pitanje o obimu i intenzitetu istražnih i eksploatacionih radova sa stanovišta očuvanja okoline i rizika po druge aktivnosti.

Predsednik upravnog odbora „Zelene akcije“ ističe je da će to udruženje učestvovati u javnoj raspravi, ali da se neće na tome i zadržati ako zaključci studije budu manjkavi ili se neki aspekti uticaja na okolinu ne obrade na adekvatan način. 

„U tom slučaju pokrenućemo i određene pravne korake, ali i podsticati države koje dele Jadran s Hrvatskom da posegnu za mehanizmima Konvencije o proceni uticaja na okolinu prekodržavnih granica ESPOO“, kaže Bernard Ivčić. 

Ministarstvo okoline i prostora Slovenije već je najavilo Hrvatskoj da će zatražiti uključivanje u nadzor projekta, a oglasili su se i pojedini subjekti u Italiji. Italijanski poslanici u Evropskom parlamentu nisu se doduše pri iznošenju prigovora obazirali na činjenicu da se s njihove strane državne granice još intenzivnije eksploatiše jadransko podmorje. Udruženje „Bez platformi (No triv), koje se protivi podizanju platformi i u samoj Italiji, upozorilo je na rizičnost podmorskih radova na južnim eksploatacionim poljima, u blizini Dubrovnika. Tamo, naime, ima dosta odbačenih neeksplodiranih bombi iz Drugog svetskog rata. 

Spomenimo još da se sve kritike ne svode samo na rizik po turizam, kao jednu od najvažnijih hrvatskih privrednih grana čiji bi status mogle da ugroze, ne samo nekakve naftne mrlje, već i sam prizor platforme za eksploataciju na horizontu. Ekološki aktivisti upozoravaju i na buku, izuzetno opasnu po morsku faunu – seizmička snimanja podmorja uoči bušenja izvode se, naime, pomoću snažnih, zvučnih udara, sa direktnim štetnim efektima po živi svet.

Na kraju, obratili smo pažnju i na ekonomski aspekat odluke vlade Hrvatske da tako naglo i paušalno pristupi mogućem koncesioniranju i eksploataciji Jadrana. Nema tajne, reč je o reakciji na krizu i sve težu zaduženost, ali ostaje pitanje odabira optimalnog pristupa problemu. Taj način podseća na polaganje svih nada u pronalazak zakopanog blaga, i to bez rezervnog plana, a uz sve navedene rizike. S takvom procenom složio se i hrvatski ekonomski analitičar Guste Santini, koji je za DW ocenio da je vladi očigledno lakše da zamisli slučajni dobitak, nego da se odluči za razvojnu politiku koja uključuje nadoknađivanje tehnoloških i obrazovnih zaostataka u koje je Hrvatska zapala od tranzicije do danas. 

Sagovornik DW primetio je da se poslednjih dana pokazuje da vlada ne zna najbolje da reši ni problem koji su prouzrokovale banke, a kamoli da zna šta da radi sa naftnim kompanijama. 

„Javni dug nezadrživo raste, a oni sva očekivanja okreću ka ideji da će mogući nalazak nafte rešiti sve. I da zatim opet neće morati da rade ništa, pretpostavljam. Bolje nam je da uvidimo kako po pravilu tragično prolaze male, politički slabe zemlje sa otkrivenim zalihama nafte. Zato kažem – daj Bože da je uopšte ne nađu.“